Nikola Peković: Kako da ne budem zadovoljan?

Minesota je pre par dana objavila da će Nikola Peković, do prošle sezone i povrede noseći stub u reketu, pauzirati do daljnjeg. Vukovi su između redova saopštili da je ova sezona za gorostasnog Crnogorca završena posle samo 25 dana igranja.

A Peković je tačno deset meseci bio odsutan sa terena. Poslednji put je igrao 9. marta 2015. protiv Klipersa i imao dabl-dabl - 12 poena i deset skokova. Dva dana kasnije protiv Finiksa proveo je na parketu samo osam minuta, što je bio poslednji pokušaj pred operaciju. Vratio se u tim na pravoslavno Badnje veče i protiv Denvera postigao 12 poena, dvocifren je bio još samo devet dana kasnije u duelu sa Oklahomom. Zanimljivo svih 12 utakmica po povratka odigrao je tokom najhladnijeg meseca u godini.

- Oporavio sam se delimično i probao da igram. Osećao sam bol i pre nego što sam počeo, ali želeo sam da pomognem ekipi koliko mogu... Na žalost, bol se vratio i odlučili su da mirujem do daljnjeg, pa ćemo da vidimo. Ne vidi se ništa na snimcima, kad hodam nije mi ništa. Kad hoću da se dignem na prste ili neki veći napor da se učini, e tad kreću problemi. U početku „čačka” nerve, žulja, potom smeta sve više i više, dok bukvalno ne blokira nogu da ne možeš ništa više - kaže Peković, dodajući - Inače rehabilitacija od operacije koju sam imao traje od devet do 15 meseci, očigledno je da moramo još da radimo na oporavku.

Zatekli smo ga u kolima na putu do dvorane.

- Svaki dan imam terapije, prolazim kroz ceo program koji treba da radim, počev od lasera i struja, preko vežbi istezanja i svega što su mi „prepisali”. Imam jedan slobodan dan u tri nedelje, čak i u celom mesecu. Često se dešava da moram da dođem u halu i po dva puta dnevno kako bih završio sve obaveze koje imam.

Za sve sportiste, pogotovo ovakvog atletu povreda je najgori protivnik.

- Volim košarku, volim da igram, volim nadmetanje i takmičenje. Izuzetno mi je teško palo što ponovo moram da pauziram zato što znam zbog čega prekidam. Nije reč o novoj povredi, već o nečemu što sam mislio da je ostalo iza mene. Ali, kad počnem da igram, počne da boli i hteo ne hteo razmišljaš samo o tome. Više ne možeš da se usredsrediš na igru, sve misli su usmerene samo na bol. Ali da bih u doglednoj budućnosti bio spreman, morao sam to da uradim.

Svaka rehabilitacija psihološki je teža i od najteže utakmice, od najdosadnijeg treninga.

- U mom slučaju nije reč samo o devet ili 15 meseci posle operacije, jer sam i pre hirurškog zahvata sigurno godinu dana vodio bitku sa tim. Verujte samo zahvaljujući mentalnoj snazi ostao sam normalan. Ovde, pokušavaju da terapije menjaju s vremena na vreme kako bi bile zanimljivije, gotovo svaki put ubace nešto novo. Jedne iste dovedu do monotonije i ubijaju volju, zato se trude da pokušaju sa nekim inovacijama i uvođenjem novih vežbi.

Ako nešto u svemu ima dobro, onda je to vreme koje je mogao da provede uz ekran i gleda Partizan u završnici Kupa Koraća. Predsednik crno-belih ne krije zadovoljstvo:

- Moram da budem zadovoljan, pobedili smo Zvezdu, ekipu koja igra košarku na evroligaškom nivou. Pobediti ih u takvom sastavu koji imaju sigurno nije nimalo lako. Mega radi odličan posao, Deki Milojević je izvrstan stručnjak. Pribojavao sam se utakmice sa Megom od trenutka kad su mi rekli da im je ovo treće finale i da su prethodna dva izgubili na jednu loptu. Eto, obistinila su se moja strahovanja. Kad sam preuzimao klub rekao sam da pokušavamo da ga osposobimo za normalno funkcionisanje kako bismo u svakom pogledu, pogotovo igrački ponovo bili respektabilni. Za sada nam dobro ide.

Dobar deo pristalica crno-belih, ipak, još tuguje za peharom.

- Svakako ostao je žal, ali da nam je neko pre dva meseca ponudio da ćemo igrati finale ili da Zvezdu pobedimo jednom, a ne dva puta, oberučke bismo prihvatili. Razumem i to, jer kod nas čim ekipa počne bolje da igra apetiti rastu i svi bi odmah trofeje. Ali, ako pogledamo situaciju u kojoj smo bili na početku sezone, a gde smo sada, samo pet meseci kasnije moramo da budemo zadovoljni. Ekipa izgleda preporođeno, nismo više topovsko meso, nego nam rivali ponovo dolaze na megdan sa respektom. I to mi je drago. A vremenom će doći i trofeji.

Na pitanje šta je sledeći cilj koji je postavljen, odgovara:

- Nema stajanja, nastavljamo sa radom u istom ritmu. Završio se jedan deo sezone, ostala su nam dva kola Jadranske lige, zatim KLS gde smo sebi zacrtali određene zadatke. Džikić ima maksimalnu podršku, u kratkom periodu pokazao je koliko vredi i da mnogo može i sa sastavom koji je zatekao. Svaku odluku koju bude doneo ćemo podržati i pomoći mu da ostvari šta je naumio.