REČ KAPITENA – Branislav Ivanović: Voleo bih više varnica u svlačionici!

Čak i u takvim uslovima defanzivac Čelzija nikada nije ni pomišljao da digne ruke od svega i traku prepusti nekome drugom. Iako je i ovu godinu počeo porazom u državnom timu, Ivanović veruje u bolje sutra za reprezentaciju Srbije.

Koliko vam često prijatelji postavljaju pitanje, s obzirom da ste kapiten ove reprezentacije, kada ćete pobediti?

- Vrlo često dobijam pitanja od prijatelja: šta je sa vama, u čemu je problem, zašto vam ide tako loše. To su pitanja koja su u ovom trenutku neizbežna, a možda je i dobro što ih postavljaju, jer znači da ima interesovanja za fudbal i da ljudi prate ovaj sport u Srbiji. Znam da bi mnogi dali sve za pobedu reprezentacije. Protiv Poljske smo odigrali dobro, ali nismo pobedili, međutim važnije od svega je atmosfera koja vlada kod nas – istakao je Branislav Ivanović, kapiten reprezentacije Srbije.

Kako bi trebalo da izgleda ambijent oko reprezentacije, da biste pobedili?

- Vraćam se na 2010. godinu kada atmosfera oko nas bila izuzetno pozitivna. Bio je napravljen ambijent za uspeh. Sada smo na putu da moramo sve ponovo sami da izgradimo što je duplo teže, ali se nadam da ćemo uspeti u toj nameri.

Kako je biti na čelu generacije koja ima više poraza i nerešenih rezultata od pobeda?

- Jako teško, jer nama mora da se poklopi dosta stvari. Potrebno je da igrači koji u tom trenutku igraju za reprezentaciju budu nosioci igre u svojim klubovima i da  se tako uklope u tim. Takmičenje od dve godine je ciklus gde svako od nas mora da bude na vrhunskom nivou. Srbija nema taj kontinuitet i smatram da nam je to najveći problem. Kada god smo odigrali tri ili četiri utakmice sa istim ili sličnim sastavom video se napredak u našoj igri. Najveći problem ove generacije je vreme. Kada je napravljena smena generacije znali smo da će biti teško, ali smo verovali i da će biti pozitivnija za nas. Na našu žalost mi od tada još uvek tapkamo u mestu i teško je biti u ovoj generaciji. Verujem da će ovi mladi momci jednog dana uspeti da iznesu teret koji sa sobom nosi dres reprezentacije.

Dobro, a šta je sa vama koji ste već starosedeoci u državnom timu?

- Mi stariji ne možemo to sami bez podrške mlađih, a oni nekada nisu svesni i dorasli odgovornosti koji nosi A reprezentacija. Neke utakmice u prethodnim kvalifikacijama igrali smo sa pet ili šest igrača u startnih jedanaest koji su imali pravo nastupa za mladu selekciju. Na taj način je teško stvarati igru i po pravilu sa mladom ekipom nikada nisi načisto. Mogu da pobede, ali i da izgube od svakoga. Kontinuitet je najvažniji za Srbiju. Moramo da budemo jaki i prođemo kroz teške trenutke na što bolji način i izrastemo kao ekipa. Mislim da se to već polako nazire.

Kakav je osećaj kada pročitate naslov u novinama „gubitnici”?

- Znam kako radim i pristupam reprezentaciji, na mene  takvi naslovi ne mogu da utiču. Poznavajući situaciju u našoj zemlji znam da postoji nešto iza toga, tako da se odavno ne obazirem na sve to. Sa druge strane teško je sve to jer utiče na atmosferu koja se gradi oko fudbala. U celoj priči veliku ulogu imaju mediji, ali najveću mi reprezentativci. Kada se pobeđuje atmosfera se menja, porazi zna se gde vode. Zaslužujemo kritike, ali na pravi fudbalski način.

Da li ste vi lično spremni da prihvatite kritiku?

- Jesam uvek. Spreman sam čak i sve što je negativno da preuzmem na sebe, ali samo u fudbalskom smislu.

Dosta ste dali reprezentaciji, počev od mlade, pa do A, kapiten ste već nekoliko godina, da li su vas pogodile priče iz minulih kvalifikacija, da ste „prodali” Srbiju u nekim mečevima?

- Nisu me pogodile te priče, jer se i ne obazirem na iste. Sa druge strane ne gledam na reprezentaciju na taj način da sam mnogo dao Srbiji jer nikada sebe nisam  stavljao u prvi plan. Svaku utakmicu pokušavam da odigram najbolje što mogu, da uložim maksimum na terenu, a ostalo je naravno na ljudima da procene da li je to dovoljno. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ja znam kako radim, kako doživljavam svaki meč u dresu reprezentacije i dao bih mnogo toga da smo uspešni. Nedostaje mi u karijeri plasman sa Srbijom na još jedno veliko takmičenje. Voleo bih da imamo kontinuitet i da uvek budemo učesnici velikih takmičenja.

Da li su očekivanja fudbalske javnosti u Srbiji prevelika kada je reprezentacija u pitanju?

- Mi moramo da shvatimo da nismo fudbalska velesila i da nikada to nećemo ni biti. Uvek sam bio za to da se pobeđuju protivnici koji su slabiji od nas, a da od ovih uslovno rečeno jačih možemo i imamo pravo i da izgubimo.

Uoči svakog vašeg okupljanja potenciraju se međuljudski odnosi u reprezentaciji, kao kapiten najmerodavniji ste da pričate na ovu temu. Da li postoje razmirice među igračima?

- Mislim da nekada nismo dovoljno iskreni i direktni jedni prema drugima i da to izgleda „našminkano” i lepo. U klubovima naročito na vrhunskom nivou postoji mnogo više nesuglasica, konflikta, direktnih rasprava i priča za dobrobit tima. Ovde smo generacijski blizu, dobri smo prijatelji i retko kada izbije između nas čak i neka mala varnica, a voleo bih da ih je više. Od kada sam ušao u reprezentaciju mislim da je atmosfera kao i odnos među igračima fenomenalan. Možda smo nekada i previše dobri jedni prema drugima, prećutimo neke stari, propustimo da kažemo u lice ono što bi trebalo za dobrobit ekipe.

A, da sve počne od vas, ipak ste kapiten, recite svakome šta vam smeta?

- Pričamo mi, raspravljamo, ali to je sve na pozitivan način jer nemamo nikada više od dve vezane utakmice, a vreme brzo prođe. Fudbal je takav, ne možemo da se osvrćemo iza sebe. Teško je da se neke stvari promene u sedam dana.

Uoči svakog okupljanja plasiraju se loše vesti o vama, mislim na sve igrače, čak vam se zadire i u privatan život, šta mislite da li se to radi sa nekom namerom?

- Novinari bi trebalo da rade svoj posao na najbolji način i mi nismo zaduženi za taj deo posla, već da igramo fudbal. Atmosfera se kreira na osnovu naših rezultata i kada su oni dobri, dolazi do pozitivnih komentara. Mi se sigurno najviše trudimo i nerviramo jer nemamo uspeha.

Daleko jeste, ali može li Srbija da se plasira na SP u Rusiju, preskočili ste već tri velika takmičenja?

- Nadam se da ova ekipa ima kvalitet za tako nešto. Na papiru tu smo negde da budemo blizu Rusije. Potreban nam je kompletno zdrav igrački kadar i da igramo standardno u svojim klubovima. Neke fudbalske stvari i kvalitet igrača u ovom trenutku moraju da se popnu na viši nivo. Nadam se da će tako i biti. Imamo dosta mladih momaka koji moraju da rade i napreduju u svojim klubovima, odnosno da podignu status tamo gde igraju. Kada su standardni u prvenstvu onda se sve to reflektuje dobro i u reprezentaciji – zaključio je Ivanović.