Novica Veličković: Samo se Partizan ne menja

Te 2009, kada je otišao iz Partizana, imao je tek 23 godine, ali već je bio jedan od heroja crno-bele polovine Srbije. Real je dobio najboljeg mladog igrača Evrolige. Druga je tema da li su kraljevići to umeli da iskoriste.

Već u sledećoj sezoni, put ga je vratio u Beograd. Partizan i Real su igrali Top 16 Evrolige. Na tribinama Arene dočekao ga je transparent: „Novice, vrati se!“. U tom trenutku to nije bilo realno, ali želja da opet zaigra u Humskoj kod Veličkovića je postojala od trenutka kada je seo u avion koji ga je odveo u Madrid.

I - vratio se. Posle tri godine u Realu, nekoliko meseci u Bambergu, dve epizode u Megi i sezonu i po u Trabzonu.

- Bilo mi je bitno da se vratim. Svih ovih godina, svaki put kada sam bio u Beogradu išao sam na utakmice Partizana i stalno razmišljao o povratku – pričao nam je Veličković, već mesec dana prvotimac velikana iz Humske ulice.

Iz njegovih reči izbijale su jake emocije. Uostalom, pre mesec dana, pred promociju, kao jedan od razloga povratka istakao je to što njegova igra zavisi od emocija. Onakvih kakve je doživljavao u crno-belom dresu. Način na koji je tada igrao, dovoljno govori u prilog tome.

- Iskreno, nigde nema toga što je tih godina bilo u Partizanu. Odeš negde i sve je super, profesionalac si, radiš svoj posao najbolje što možeš, imaš sjajne uslove... Manje-više, bilo mi je lepo gde god sam igrao, ali kuća je kuća.

Njegova kuća je Partizan. Da li je ovo što je sada zatekao u svom klubu uporedivo sa onim od pre sedam godina?

- Partizan je Partizan. Sada, pre sedam, deset ili 20 godina. To se ne menja. I nije potrebno upoređivati ovu sezonu sa prethodnom, niti sa nekim ranijima. Tokom ove godine rezultat nije bio na željenom nivou. Ali, taj isti Partizan je uz sve probleme koje je imao, ipak uspeo da napravi dosta solidnu sezonu. Uostalom, meni je bitno da sam se vratio, to sam tako želeo. Tu sam da pomognem i to je glavna poenta svega ovoga.

Nešto je ipak uporedio.

- Sada je drugačije jer sam ovog puta jedan od najiskusnijih. Prvi put kada sam bio ovde, bio sam klinac, a tu su već bili Pera Božić, Vule Avdalović, iako je i on tada bio mlađi, bio je i Dejan Milojević...i mnogi drugi. Sada imam drugačiju odgovornost i tek sad vidim koliko sam se „šlepao“ uz starije – dodao je uz osmeh.

Šta znači to „drugačiju odgovornost“, nije želeo da pojašnjava. Odgovor na to pitanje je odložio za neko vreme.

Kao što je on stasavao uz starije, sada će uz njega stasavati neki novi crno-beli klinci. Kako mu se čine, pitamo Veličkovića.

- Svi imaju talenta i jedino što se od njih traži je maksimalna posvećenost i rad. Oni moraju da izgaraju na svakom treningu, da bi kasnije mogli da naprave nešto u svojim karijerama, ostvare rezultat za tim. Sve ovo vreme koliko sam tu, stalno pričamo o tim stvarima. Mislim da su i oni svesni toga. Mladi su i naravno da je tu dosta stvari koje sa sobom nosi mladost. Ali, meni su dobri. Super su svi.

Kaže, bilo je i iznenađenja.

- Recimo, Božo Đumić je za mene najveće iznenađenje. Naravno, pozitivno.

Novica se fizički oseća odlično.

- Imamo dugačku pauzu, pa dobijamo po nekoliko dana odmora. Ali, ušao sam u potpuni ritam, radim normalno. Sjajno mi je – zaključio je Veličković glasom koji je odavao zadovoljnog čoveka.