PETA LIČNA: Radonjića nema ko da čuje!

Piše: Predrag Sarić

Zvezda će i pored vrlo neprijatnog poraza ostvariti najveći klupski uspeh u 21. veku, igraće u četvrtfinalu Evrolige. Ako to ne bude overeno već danas, biće sledeće nedelje u Zagrebu. Za svakoga ko zna nešto o košarci tu nema mnogo dileme.

Sreća u nesreći je što utakmica sa Darušafakom nije bila eliminaciona, presudna. Popravni postoji, žestoka lekcija crveno-belima biće od koristi i u četvrtfinalu, gde osim CSKA, nema rivala kome ne mogu da pariraju u trci na tri pobede.

Poraz od Darušafake nije iznenađenje. I to ne zato što su Turci sasvim solidan tim, već zbog nekolicine faktora koji im nisu nimalo išli u prilog:

• prvo, neverovatna euforija ne samo navijača, već i pojedinih ljudi u samom klubu, neminovno se negativno odrazila na igrače

• drugo, pritisak se progresivno povećavao kako rezultat nije išao u željenom smeru

• treće, zbog besmislenog kalendara regionalnog takmičenja ispali su iz takmičarskog ritma - pred najvažniju utakmicu Evrolige prvi put su imali sedam dana pauze

Sve je to rezultiralo da voda uđe u uši i ruka se skrati, što je donelo čak 12 promašenih slobodnih bacanja i 19 izgubljenih lopti! Sa takvim brojkama Zvezda bi se mučila i sa Tamišom, a ne sa Kutlajevim sledbenicima.

Najveći nauk u bolnom porazu, koji ubeđeni smo neće imati posledice, za sve u taboru crveno-belih je da moraju bezrezervno u svakom trenutku da slušaju Dejana Radonjića. Da je mogao, trener bi verovatno mnoge koji su euforičnim istupima nesvesno radili na štetu Zvezde lansirao kao „spejs šatl” sa Kejp Kenedija!

Na žalost, nije bilo onih koji su Radonjića želeli da čuju! Valjda će mu sada više verovati.