Radonjić: Trofej osvojen u izuzetno teškoj situaciji, od starta smo imali probleme

Da li emocije Dejan Radonjić potroši tokom njegovog sada čuvenog plesa pored terena, dok sa timom preživljava svaki postignut i primljen poen, da li ih čuva za svoje utočište, porodični dom ili je jednostavno to crta njegovog karaktera nije ni bitno. Ali, jednostavno je tako.

Kad je teško i kada se slavi, arhitekta uspeha Crvene zvezde, kako ga često krste inostrani mediji, uvek je odmeren, oprezan i pažljivo bira svaku reč.

Kao da se trudi da ne pretera, da nekoga ne uvredi ili da na bilo koji način uzme za sebe ono što mu ne pripada.

Da nije po sredi svesna reakcija, najbolje se vidi u trenucima velike sreće. Kada zadovoljstvo uzme maha. Kao recimo, u ponedeljak veče na parketu dvorane Pinki u Sremskoj Mitrovici.

Dok je crveno-bela porodica uživala u šampionskom slavlju, Radonjićevo lice je krasio osmeh, uživao je, ali umereno. Nekako više se radujući sreći koju je doneo drugima, nego uspehu koji je kreirao.

– Bilo je, kako bih rekao, specifično. To je neki moj način užitka.

Na šta tačno misli, bilo je logično pitanje.

– Uložili smo mnogo rada, truda i energije, svi dali sebe za osvajanje tog trofeja. U skladu sa tim, zadovoljstvo je ogromno. Sada ga delim sa svojom porodicom. Tu, u našem domu, daleko od svega – rekao je Radonjić i ponovo ostao zakopčan do grla.

Pokušaj da nađe mir, bio je unapred osuđen na neuspeh. Telefon je non-stop zvonio.

– Čestitke stižu sa svih strana i sve su veoma drage – bilo je sve što je strateg crveno-belih rekao na tu temu.

Ništa više nije bio otvoreniji ni kad smo ga pitali da li su ga nečije reči posebno pogodile.

– Ima puno čestitki koje nisu uobičajene u situacijama kad se slavi veliki uspeh. Sve mi mnogo znače i daju novu snagu. Ali, sve su lične i o njima ne mogu da govorim.

Ali, onda se situacija se promenila za 180 stepeni. Kad smo Radonjića pitali da napravi paralelu sa prošlom sezonom, odnosno da uporedi put do trona koji je sada bio sa mnogo više izazova, protkan povredama, velikim promenama u sastavu, pritiscima i fantastičnim uspehom u Evroligi, reči su same navirale.

Priča popločana rečima Njegoša iz Gorskog vijenca „čašu meda još niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči...“ gotovo sama se pisala.

– Trofej iz prošle godine ima poseban uticaj na sam klub. Ipak, bio je prvi u ABA ligi, prvi posle toliko godina čekanja, nadanja, uspona i padova. A, ovaj je drugačiji, s obzirom da je osvojen u izuzetno teškoj situaciji. Od samog starta smo imali ogromne probleme. Sam početak sezone nas je uveo u problematiku zbog koga je skoro sve vreme postojala neizvesnost kako će se stvari odvijati. Svaki novi peh, dodatno nam je otežavao poziciju. Teške povrede, dolasci novih igrača, sve to je izazivalo potrese koje je trebalo kompenzovati u hodu, kako rezultat ne bi trpeo.