Veličković: Mislim da sam bio primer kako bi trebalo da se odnose prema dresu Partizana

Čak i 15 minuta pošto se sirena poslednji put oglasila i označila start slavlja Crvene zvezde Telekom, pesma u Partizanovom „kopu” nije prestajala.

Igrači, zajedno sa navijačima, su slavili. I u porazu. Jedan od njih je stajao na reklami, ruku podignutih u vazduh, sa očima punim suza, izrazom lica koji je opisivao neverovatnu smešu osećanja – ponos, sreću, bes, tugu…

Novica Veličković je dozivao navijače, da ne prestaju, da nastave, sve vreme pevajući zajedno sa njima.

- Svaki poraz mi pada teško, tako i ovaj - procedio je.

Kaže – ponosan je na saigrače.

- Momci su sve uradili. Svi ste videli kako nam je izmakla druga utakmica, treću smo dobili pred njihovom publikom, što je stvarno bio podvig, jer je to nešto što evroligaški timovi nisu uspeli… Hvala stručnom štabu i saigračima. Na njih sam stvarno ponosan. Mnogima je ovo prva sezona. Teško je nositi ovo na grudima. Ovaj dres je pretežak. Mnoge stvari treba da nam budu nauk. U ovom klubu ne može da se igra na manje od 120 odsto.

Posle dubokog uzdaha, nastavio je priču:

- Iskreno, došao sam da osvojim titulu. Da se ne lažemo. Zbog ovih utakmica sam došao, zbog finala. Toliko sam se bio uželeo ove atmosfere i svega ovoga, posebno kada se igra pred našom publikom. Svi se šale, slavim kao da sam dao gol. Takav sam. Mene to nosi. Kao jedan od najiskusnijih, mislim da sam bio primer saigračima kako bi trebalo da se odnose prema dresu i prema samoj igri. Na svakom treningu moraju da daju 200 odsto, ako hoće da na utakmici odigraju dobro.