Dejan Radonjić: Sa nadogradnjom Zvezdinog puta ne treba stati, situaciju treba iskoristiti

Došao je iz Budućnosti u trenutku kad se procenom rizika utvrdilo da bi mogao mnogo više da izgubi nego da dobije. Verovao je Dejan Radonjić u svoj rad i imao dovoljno čvrstine da izdrži turbulencije koje su njegovim prethodnicima došle glave.

Uspeo je da ostvari nešto što njegovim slavnijim kolegama u 21. veku nije pošlo za rukom – pokazao da Zvezda ima budućnost.

Za tri godine u klupsku riznicu doneo je više trofeja nego svi u poslednjih 40 godina, dao snažan pečat najvećim evropskim ostvarenjem od finala Kupa Koraća devedesetih...

Slike Zvezdinog šampionskog slavlja na terenima gde je nastajala srpska košarka su još sveže. Priču sa jedinim trenerom posle Nebojše Popovića koji može da kaže da je sa Zvezdom osvojio šest trofeja (dve titule, dva kupa Srbije i dve Jadranske lige) namerno smo počeli nečim u najmanju ruku začuđujućim i nimalo prijatnim.

Činjenicom, očiglednom na društvenim mrežama i veb stranicama novina, da mu „razni komentatori” umanjuju doprinos i da ga kao Crnogorca smatraju „strancem” iako je u Srbiji proveo više godina i više joj dao nego mnogi koji se busaju patriotizmom.

– Iskreno najbitnije mi je da se ne osećam tako, ne razmišljam, niti se bavim time. Naprotiv, osećam se jako dobro, ne osećam tu vrstu odnosa u ambijentu u kom sam. A to je najvažnije – jasno Radonjić pozicionira značaj takvih veb stavova.

Podvukli smo crtu i upitali: koliko ste doprineli da Zvezda ne samo stane na noge, već i očvrsne, što sistemu omogućuje trajanje.

– Stekli su se uslovi da možemo da pričamo na tu temu. Građeno je iz godine u godinu, sa nadogradnjom ne treba stati. Situaciju treba iskoristiti, imamo pokazatelje u kom pravcu da se ide dalje, šta raditi da bi došli do stvari koje se žele. Ovo što je urađeno u principu je odlična osnova za dobar nastavak i kvalitetan kontinuitet. I za mlade, i za stare, za one koji bi želeli da dođu, ali i za one koji doskora nisu bili zainteresovani, a sad bi rado došli.