Slaviša Kokeza: Reprezentacija na SP u Rusiji interes je svih građana Srbije

Prošlo je 37 dana od izbora, a Fudbalski savez je i danas tamo gde je i bio – na Terazijama 35. Utisak da se ništa nije promenilo ipak vara. Do novog predsednika nije lako doći, još teže privoleti ga da daje izjave, inetrvjue...

Takav je bio i pre izbora. nije želeo medijski da se eksponira. Slaviša Kokeza nije međutim čovek koji medije izbegava jer nema šta da im kaže. Naprotiv, sumirajući započet posao na novoj funkciji rekao je mnogo toga.

Bez zadrške – pričao je iscrpno o svim problemima, ružnim i lepim stvarima koje fudbal nosi. U njegovoj besedi nema megalomanskim obećanja, ali svaki odgovor na novo pitanje potvrđuje saznanje da je pokrenuo pregršt promena u FS Srbije...

Kako je protekao prvi mesec, da li ste zadovoljni urađenim, pretpostavljam da ste napravili strateški plan i šta je sve potrebno uraditi u prvom, drugom, trećem mesecu?

– Posle izbora za predsednika FSS, moj prvi radni dan bio je u Crnoj Gori na otvaranju crnogorske kuće fudbala gde su prisustvovali i predsednik FIFA gospodin Đani Infantino i ostali ljudi iz evropskih fudbalskih saveza. Posle toga od različitih događaja koje je organizovala UEFA – utakmice finala Lige šampiona, sastanaka u Moskvi i Sloveniji do samih dešavanja unutar FSS svaki dan bio je ispunjen obavezama. Moj radni dan počinje ujutru u devet, a završava se nekad u sedam, osam, ponekad i u devet uveče u zavisnosti od zakazanih sastanaka. Započeli smo dosta stvari: od sistematizacije i izrade novog statuta FSS, kompletne reorganizacije... Traženja lokacije za pravljenje ,,administrativne kuće fudbala“, pravljenja različitih komisija, počev sa izmenama u sudijskoj u koju smo doveli gospodina Miroslava Radomana na čelo. Procenili smo da će na odgovoran i častan način da obavlja tu funkciju i da će u skladu sa mogućnostima uraditi ono što je najbolje za interes srpskog fudbala i svih klubova.

Kokezina priča je spontana, nastavio je i o temama koje su interesantne fudbalskoj javnosti:

– Očekuju nas u narednih petnaestak dana izbori selektora u mlađim selekcijama. Taj posao obavlja Goran Bunjevčević zajedno sa Mitrom Mrkelom i nadam se da će predloge oko selektora izneti već u toku sledeće nedelje i da će na sledećem Izvršnom odboru FSS biti razrešena dilema što se tiče selektora u mlađim selekcijama. Ono što je dosta bilo upitno  u prethodnom periodu vezano je i za selektora reprezentacije do 21 godine, gospodina Sivića. Da li on ostaje na tom mestu ili će doći do izmene selektora, to je isto jedna od tema. Rekao sam mojim saradnicima pošto su oni ti koji odlučuju vezano za sportski deo, da bez obzira kakva je odluka, u narednih deset dana je donesu, da budemo sasvim jasni i precizni, da gospodin Sivić zna i sam sa sobom i sa igračima kako stvari stoje, da li ostaje na čelu reprezentacije do završetka kvalifikacija ili ne. Najgora je stvar kad je čovek u nedoumici da ne zna da li je tu ili nije. Dobili su zadatke da izađu sa predlozima pred IO koji će u skladu sa ovlašćenjima verifikovati odluke.

Pomenuli ste administratitvnu kuću fudbala kao prvu stratešku tačku?

– Imamo dva projekta. Prvi prioritet je izgradnja ,,administrativne kuće fudbala“ gde bi ubuduće bili smešteni Zajednica Super lige, Prve lige, trenerska i sudijska organizacija, FS Beograda, FS Srbije i različite komisije koje su sastavni deo saveza. Za sve to potrebno je tri do četiri hiljade kvadrata. U pregovorima smo sa gradom u traženju lokacije. Obavili smo dva sastanka sa gradonačelnikom Beograda i sa gradskim menadžerom i ti sastanci bili su konstruktivni i nadam se da ćemo u što skorije vreme dobiti lokaciju za izgradnju, a onda zajedno sa našim nadređenim institucijama UEFA i FIFA da vidimo koji model možemo da primenimo i na koju vrstu pomoći da računamo. FS Srbije trenutno se nalazi na pet–šest lokaciji i podstanari smo jer plaćamo kiriju, a ovo bi bilo strateški rešeno za narednih 50 godina...

Drugi projekat je Nacionalni stadion?

– Stadion je mnogo važan za celu zemlju, samim tim i za FS Srbije. Tu je malo teža situacija jer je i projekat veći, sa velikom finansijskom obavezom da bi se stadion napravio. Više puta je i prethodno rukovodstvo FSS razgovaralo sa čelnicima države i sa Vladom, između ostalih i sa premijerom Vučićem. Čekamo da se formira Vlada Srbije i da FSS pokrene temu oko izgradnje stadiona jer je projekat mnogo velik i ne može da se reši ako se država na uključi i ne stane iza njega. Zakucaćemo na sva vrata, tražićemo pomoć i od ministra sporta i od premijera da vidimo koji je to modalitet i kako možemo da dođemo do najboljeg rešenja.

Da li je određena lokacija novog stadiona?

– Lokacija nije rešena. Razgovarali smo sa gradonačelnikom, bile su ponuđene dve lokacije, čekamo da dobijemo ponudu za još dve–tri i da zatim zajedno procenimo koja bi bila najbolja  da bi stadion funkcionisao na komercijalnim principima, da FSS i Vlada Srbije ne moraju svake godine da pokrivaju gubitke. Stadion bi sadržajem morao sam sebe da izdržava.

Ta dva projekta su nezavisna?

– Naravno. Ne mogu trenutno da govorim ni kad bi projekat nacionalnog stadiona mogao da bude pokrenut, ni kada bi bila završena izgradnja... Ali izgradnja ,,administrativne kuće fudbala“ je projekat koji može da se pokrene ove godine, a da krajem sledeće ili početkom 2018, bude i otvorena.

U priči o stadionu ne možemo da se ne dotaknemo onih na kojima igra naša reprezentacija. Ti stadioni su svake godine pod velikim znakom pitanja UEFA i FIFA propisa. Kvalifikacije počinju za dva meseca, kako ćete rešiti problem?

– Imamo probleme bukvalno na svim stadionima! UEFA je prethodnih dana bila na svim stadionima klubova koji igraju u Evropi. Imao sam sastanak i sa predstavnicima Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine i Čukaričkog, razgovarali smo o tom problemu. Najkritičniji su stadioni Crvene zvezde i Partizana jer u kratkom vremenskom periodu treba da se investira između milion i dva miliona evra da bi se stvorili osnovni uslovi na kojima insistira UEFA. FS je u prethodnom periodu izdvojio mnogo novca, što svojih sredstava, što u vidu donacija na obnovi infrastrukture na celoj teritoriji Srbije. Između ostalog i za renoviranje stadiona Crvene zvezde i Partizana. Za stadion Zvezde izdvojeno je preko 500.000 evra, a za stadion Partizana manje od toga, ali takođe značajna sredstva. U ta dva stadiona FSS je investirao najviše novca. Ne mislim da je to dovoljno, uvek može više, ali pored tih, FSS je investirao novac za infrastrukturu minimum još 15 stadiona i gradova i desetine klubova širom Srbije. FS Srbije će u skladu sa svojim mogućnostima bez obzira na pomaganje u prethodnom periodu i sada u skladu sa svojim mogućnostima pomoći. Obratili smo se Ministarstvu sporta i državi tražeći pomoć za sve klubove koji igraju u Evropi – za Zvezdu, Partizan, Vojvodinu i Čukarički.

Srpski fudbal suočen je s polarizacije navijača Crvene zvezde i Partizana koji dugo nisu bili jedinstveni i zdušno podržali reprezentaciju. Kako ćete rešiti taj vrlo bitan problem, jedan od uzroka neigranja Srbije na EP i SP?

– Na reprezentativnim utakmicama u kvalifikacijama za SP, ni jednog momenta ne treba da dolazi do isticanja klubaštva. Da li neko navija za Zvezdu, Partizan, Javor, Čukarički, ili Vojvodinu, ne treba da bude uopšte tema tih utakmica. Mislim da svi građani ove zemlje treba da daju svoj doprinos i svi zajedno pokušamo da u što većem broju dođemo na stadion i pre svega damo veliku podršku našoj reprezentaciji i pokušamo dodatnom snagom da budemo njen 12. igrač  i da se nadamo da će selektor Muslin i igrači to uspeti da realizuju na terenu i odvedu nas na toliko čekano SP u Rusiji. Navijači Zvezde i Partizana će verujem prepoznati interes reprezentacije i svoje države i u tom kontekstu se i ponašati na stadionu. Mi drugu državu nemamo! Imamo jednu državu – državu Srbiju i mislim da je interes svih građana Srbije da daju svoj doprinos da naša reprezentacija se nađe na SP.

Dok gledate Evropsko prvenstvo i vidite ko sve igra u Francuskoj, 30.000 Mađara protiv Portugalije ili 30.000 Albanaca na meču sa Rumunijom, da li se zapitate: zar je moguće da mi nismo otišli tamo?

– Mislim da se to zapita svaki čovek i u fudbalu i u državi i da svi žalimo što nismo u Francuskoj. Isto tako, treba da se pogledamo u oči i suočimo sa realnošću. Sve reprezentacije igraju fudbal i više nema lakih protivnika. To što smo nekad mogli da pobedimo sa tri, pet ili osam golova razlike, danas takvih reprezentacija ima malo, ili uopšte ne postoje. Naravno da je želja svih nas bila da na ovom prvenstvu gledamo našu reprezentaciju, ali šta je tu je, ne treba da se vraćamo u prošlost nego da gledamo da popravimo sve što možemo kako bi smo se plasirali na naredna takmičenja. To će biti jako, jako teško s obzirom na protivnike koje imamo u grupi. Mislim da su Vels i Irska dokazali svojim prolaskom u grupne faze takmičenja da se radi o jako ozbiljnim reprezentacijama. Pred selektorom i igračima je jako težak posao.

Posle žreba bili smo u euforiji i rivale nismo ozbiljno tretirali?

– Tu euforiju napravila je javnost jer je stvorena slika da su Vels, Irska, Moldavija ekipe koje moramo da pobedimo i to sa više golova razlike. Nijednog momenta nisam mislio da smo dobili laku grupu. Naprotiv, mislim da je naša grupa teška što se sada i vidi kroz plasman ove dve selekcije u osminu finala EP. Iskreno se nadam da ćemo se plasirati na Mondijal, ali pred selektorom i igračima je veoma, veoma težak zadatak.

Prisećajući se nekadašnjih pobeda nad Mađarskom 7:1 i 5:0, nad Velsom 6:1 i 3:0, sada je bolje šest puta po 1:0, nego jedna sa 6:0 ili 6:1?

– Apsolutno se slažem sa vama. Pobeda od 1:0 je kao i ona 7:0 – pobeda. Na kraju se računaju bodovi i retko ko se seća da li je igra bila lepršava, interesantna...

Mnogo je novih ljudi u savezu, kakvo je raspoloženje reprezentativaca prema Vama, nije bilo drastičnih rezova?

– Selektor Muslin je oformio stručni štab po svojim željama i reprezentativci koji su pozvani za te tri utakmice bili su oni za koje je smatrao u tom trenutku da su najbolji što Srbija ima. Selektor ima apsolutnu podršku FSS da sam odlučuje koje će poteze da vuče i šta je najbolje za reprezentativni tim. Da li u reprezentaciji treba da bude rezova ili ne, kao što se u javnosti priča, da li treba da igraju mlađi ili stariji, da li treba da se podmladi, sve su to pitanja za selektora. Ja mislim da za reprezentaciju treba da igraju uvek i isključivo samo najbolji. Da li imaju 20 ili 30 godina to ne treba da bude tema o kojoj se razgovara. Možda je interes nekog kluba da forsira mlađe igrače da bi ih prodao, sa reprezentacijom to nije slučaj. Svi treba da budemo u službi reprezentacije u kojoj treba da igraju samo najbolji. Ko su najbolji – pitanje je za selektora i sportski deo – Gorana Bunjevčevića i Savu Miloševića. U taj deo se nisam mešao nikad, niti ću se mešati.

Neke zemlje pravile su strategiju forsiranja stila piramidalno kroz sve selekcije: ako je ,,A“ tim igrao u sistemu 4-4-2, 4-3-3 ili nekom drugom, u toj formaciji morali su da igraju i mlada, omladinska reprezentacija da bi igrači pripremljeni mogli da uđu u seniorsku. Da li je to i strategija saveza i selektora Muslina, ili ima odstupanja?

– Jedna od tema razgovora sa selektorom Muslinom i Goranom Bunjevčevićem bila je upravo ta. To se pre svega odnosi na ,,A“ selekciju i reprezentaciju ispod 21 godine i usko povezanu saradnju selektora. Predočili su mi da sistem igre i ponašanja koji se pravi u ,,A“ reprezentaciji treba da se prenese i na mladu i kroz selekcije po dubini. Selektori ,,A“ i mlade reprezentacije treba da imaju usku saradnju, da se uvažavaju i dogovaraju oko različitih stvari. Mislim će to i da bude. Očekujem od selektora da te principe i pravila postave i u mlađim selekcijama.

Rekli ste da u FSS provodite i po sedam-osam sati?

– I po deset....

Šta se dešava u vašim privatnim firmama kad toliko vremena provodite u savezu radeći...

– U privatnim firmama postoje direktori koji ih vode. I ne sećam se kad sam bio u privatnoj firmi, fabrici... Mislim da je to bilo pre više od mesec i po... Ne stižem zbog obaveza u FSS. To je život koji sam izabrao. Svaki posao kome niste posvećeni i ne radite ga sa dovoljno energije, osuđen je na neuspeh.

Da li je ovo što sada radite u savezu ono što ste zamišljali pre izbora, da li je teže ili lakše?

– Nisam mislio da je lako, ali nisam mislio ni da je FSS u ovako teškoj situaciji kao što je danas. Nimalo nije laka situacija ni u finansijskom ni u organizacionom smislu. Niti se plašim izazova niti mi je teško da radim, pogotovo što je fudbal moja ljubav i to je posao koji volim. Privatne firme koje imam i koje se bave biznisom su zbog finansijskog interesa, a ne zbog ljubavi prema njima. Imam na primer fabriku nameštaja ali mi to nije ni ljubav, ni strast, niti sam vezan za tu vrstu posla.

Šta radite u slobodnom vremenu osim što igrate mali fudbal rekreativno?

– Slobodnog vremena jako malo imam a kad ga ugrabim, odem da trčim, vozim bicikl ili igram fudbal...

Može li da se konstatuje da ste 24 sati u fudbalu?

– Apsolutno! S fudbalom ustajem i ležem da spavam.

Niste se pokajali što ste ušli u sve ovo?

– Ne, apsolutno. Daću sve od sebe da opravdam poverenje.

Jeste li strog predsednik?

– Mislim da sam pravičan. Strog jesam u smislu ako neko ne radi dobro ono za šta je zadužen, ali oni koji rade, u meni mogu da imaju samo pouzdanog saradnika – jasan je konkretan Slaviša Kokeza.