Od našeg izveštača iz Amsterdama: Dragoslav Višnjić
Pravo na borbu za medalje (20,25 časova) sticale su dve najbrže iz tri polufinalne grupe i dve na osnovu rezultata. Tamara Salaški je u drugoj osmorki bila druga s 52,27 i direktno se (kao sedma po rezultatu) plasirala u završnicu.
– Ne znam odakle mi ovo – prokomentarisala je u miks zoni.
– Možda od onih dugih trenažnih deonica...
Trčala je u šestoj stazi. Za „Žurnal“ je najavila da će ići mirno i brzo do poslednjih 100, a onda pojačati. U ciljnu ravninu ušla je kao peta i u poslednjih 25 metara nadmašila tri rivalke.
– Uradila sam ono što sam želela uz ogromnu volju da dokažem sebi da mogu da budem među osam najboljih na kontinentu. Sve te devojke su mnogo dobre, nisam nikada bila u situaciji da se trkam s takvima. U prvih 200 metara vetar me je vraćao nazad koliko je jak. Onuori, pobednici, nije smetao, jer je ona mnogo jaka.
Osmorka odabranih u finalu
U veliku bitku za medalje u petak od 20,25 časova posle polufinala (dve najbrže iz tri grupe i dve na osnovu rezultata) plasiralo se osam takmičarki: Libanija Grenot (Italija) 50,43, Florija Žui (Francuska) 51,01, Kristin Ohurogu (V. Britanija) 51,35, Malgoržata Holub (Poljska) 51,67, Anika Onuora (V. Britanija) 51,84, Niki Van Lojveren (Holandija) 52,02, Tamara Salaški (Srbija) 52,27 i Justina Svijeti (Poljska) 52,34.
Da se nije ubacivala u poslednjih 10 metara mogla je i brže (njen i nacionalni rekord je 51,89).
– Tada sam se pokočila, nisam mogla drugačije.
Na pitanje da li može da se oporavi da bude još brža, kaže:
– Odlučila sam da se borim. To ću uraditi, mada teško da mogu brže. Idem sada na led da krenem s oporavkom.
Trener i suprug Miloš Salaški, nasmejan i raspoložen rekao je samo:
– Ovu trku sam video u snu...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
