DAFNE, NAJBOLjA NA SVETU: Po njoj daju ime mostovima i zalivima

Amsterdam je prošle nedelje, tokom 23. Prvenstva Evrope u atletici bio u znaku Dafne Skipers. Na sve strane postavljeni su bili bilbordi s njenim likom. Kada je trčala 100 m i štafetu 4 x 100 m, ni igla nije mogla da padne na stadion sagrađen još za Olimpijske igre 1928. godine.

Buka s tribina bila je nesnosna. Obožavana je u svojoj zemlji do te mere da su već i nekim ulicama, mostovima i zalivima dali njeno ime.

Razumljivo, jer je u najvažnijem olimpijskom sportu – atletici, ona zvanično na prvom mestu među damama na globalnom nivou u poslednjih godinu dana. Kao takva, veoma je bila zanimljiva predstavnicima medija za intervju.

Probali smo da je za čitaoce „Žurnala“ svakako pronađemo. Prva prilika ukazala se slučajno, na stadionu. Još nije osvojila ni prvu medalju na 100 metara.

Završila je podnevne kvalifikacije i pojavila se (iz samo njoj poznatog razloga), na glavnom objektu. Skakutala je, kao da je reč o nekoj mršavoj devojčici. Nije uopšte ostavljala utisak one Dafne sa staze, koja bije od snage, mišićne mase...

Hladno vreme (oko 13 stepeni), pružilo joj je alibi da navuče na glavu kapuljaču na trenerci. Biće da je razlog pre to što je želela da ostane neprimećena, nego hladnoća. Nije uspela, suviše je poznata.

Probali smo da iskoristimo šansu i saznamo bar nešto od onoga što nas zanima.

Izvinite gospođice Skipers, da li biste bili ljubazni da odgovorite samo na jedno pitanje?

– Molim... – zbunjeno je uzvratila je Dafne gledajući u sagovornikovu akreditaciju da sazna ko joj se obraća.

Shvatila je bez našeg dodatnog predstavljanja. Na Zapadu su novinari zaista sedma sila, pa je skinula kapuljaču otkrivši plavu kosu i stala da čuje šta imamo da joj kažemo, bez obzira što nije ni vreme ni mesto za to.

Sledeće Prvenstvo Beograda je u Beogradu u dvorani od 3. do 5. marta 2017. godine. Hoćete li da trčite 60 metara?

– Ne znam – lakonski je uzvratila, pokušavši što pre da prekine komunikaciju.

Zašto?

– Tek bi trebalo da startujem ovde, pa u Riju...

Sve vreme nije gledala u sagovornika, nego su joj oči lutale, kao da se boji da je neko ne vidi kako priča s bilo kojim predstavnikom sedme sile.

– Izvinite, žurim...

Čim je to rekla, bukvalno je odskakutala dalje.

Bilo je toliko toga što nas je zanimalo, ali je i bilo pošteno – najavili smo jedno pitanje, postavili dva i dobili (nejasne) odgovore.

Sledeće večeri pobedila je veoma ubedljivo na 100 m s 10,90 ispred Ivet Lalove Kolio (Bugarska) 11,20.

Nova šansa za razgovor ukazala se posle finala štafeta 4 x 100 m, gde je s Džejmil Samjuels, Tesom Van Šagen i Naomi Sidni došla do drugog zlata i nacionalnog rekorda (42,04). U miks zoni brojni predstavnici sedme sile njene zemlje, dobro su je iscedili polusatnim pitanjima, pa smo zažalili što ne znamo ni reč. Konačno je ostala sama i opet smo uspeli da stupimo u komunikaciju. Pošto joj je spao veliki teret s leđa bila je mnogo raspoloženija za priču.

U narandžastom dresu Holandije, prepoznali smo Dafne s televizijskih ekrana. Snažna devojka, jakih bicepsa, s moćnim mišićima, koji u luku premošćuju prostor između vrata i ramena.

Da nastavimo razgovor sa stadiona – prošle godine bili ste nepobeđeni u 10 trka na 60 metara. U 11. ste osvojili srebro na SP u dvorani. Imate lični rekord 7,00 od ove sezone. Zašto 2017. u Beogradu na Evropskom prvenstvu ne biste trčali ovu distancu?

– Možda ste me loše razumeli, ali sam rekla da ne znam još. Preda mnom su Olimpiske igre u Riju. Moram da se fokusiram na to pre svega. Posle toga će ostati osam meseci do Beograda. Možda se umorim od svega, poželim da se odmaram naredne zime, a možda se i uželim takmičenja. Videćemo.

Spominjete Olimpijske igre, ko će Vam biti najveći rival?

– Na kojoj distanci?

Na primer na 200 metara. Prošle godine ste pobedili na Svetskom prvenstvu srušivši s 21,63 evropski rekord jedne Marite Koh iz 1979. od  21,71?

– Da, ali sam samo za tri stota pobedila Jamajčanku Elejn Tompson. Jasno je koliko su to neizvesne trke.

Smatrate je, dakle, najvažnijom rivalkom?

– Koliko i dvostruku olimpijsku šampionku Veroniku Kembel Braun s Jamajke, koja je s 21,97 bila treća. Ima mnogo dobrih atletičarki, a olimpijske igre su nešto posebno.

Spomenutim rezultatom Dafne je treća do sada u ovoj disciplini iza dve dame kojih više nema na stazi – Florens Grifit-Džojner (SAD) 21,34 i Merion Džons (SAD) 21,56. Bila je to druga trka u istoriji sa sve tri osvajačice medalja brže od 22 sekunde. Ipak se nije pojavila u Amsterdamu na ovoj distanci.

– Moram nešto sa sačuvam i za Rio – objašnjava.

Na 100 m prošle godine na Prvenstvu sveta u Pekingu bila je druga s 10,81, rekordom Holandije.

Da li nameravate da udvojite titule u Riju?

– Definitivno startujem na obe distance. Želim, normalno, najviše, a da li ću uspeti – videćemo.

Da se vratimo na Prvenstvo Evrope u dvorani 2017. u Beogradu. Ivana Španović će tada skakati udalj pred svojom publikom. Vi ste ovde bili u toj situaciji. Imate li neki savet za srpsku rekoderku?

– Poseban je osećaj trčati pred svojima, a u publici su bili i moji roditelji, rođaci, prijatelji... Veličanstveno. Od svih medalja ove su mi najdraže. Tako sam se ja osećala i samo to mogu da kažem. A savet Ivani – nemam ga. Ona je toliko uspešna u skoku udalj da njoj savet ne treba...