Marko Simonović: Jednostavno je, volim da igram za reprezentaciju

Ustajanje pre pet! Brzi polazak na aerodrom. Let za Buenos Aires u 8,10, dolazak u glavni grad u 9,25. Mrcvarenje do 13,55 kada poleće avion. Za Rio de Žaneiro. Najzad!

Oko 16,55 čekanje torbi, čekiranje, selidba u autobus pa još posla sata do Olimpijskog sela.

I onda ih neko – kao na primer mi – pita da li su uzbuđeni. Jesu, što će brzo leći u krevet. To što je soba pored Đokovićeve, Stepanovićeve ili Filipovićeve, to je u ovom trenutku najmanje bitno. Dajte san. Pa onda dajte Igre!

– Samo da počnemo više – uz odmahivanje glavom priča Marko Simonović.

– Ja sam baš na iglama, a vidim i drugi momci. Dugo traje ovo leto, specifično je bilo. Kratko smo se pripremali za kvalifikacije, onda igrali turnir sa ogromnim emotivnim i fizičkim pražnjenjem, a onda se opet vratili na početak priprema. Bilo je drugačije, ali sve smo izneli dobro. Poslužilo nas je i zdravlje, sreća... Samo da u Riju krenemo jako, da počnemo kako valja. Tiho se nadam da možemo da napravimo dosta na Olimpijskim igrama.

Sudeći po prikazanom na turniru „Super 4” u Kordobi, od Srbije mogu da se očekuju rezultati, ali i lepa košarka.

Ne samo da su Orlovi tukli Francusku i Hrvatsku, odnosno izgubili od Argentine u domaćinskoj atmosferi posle potpuno izjednačenog meča, već su prikazali dopadljivu igru koja je neutralnu publiku navela na ovacije.

– Stvarno igramo lepu, zanimljivu, dinamičnu košarku... Baš i mi pričamo među sobom o tome kako kada se iz jake odbrane rastrčimo, pa po petorica istrčimo u kontru, to stvarno izgleda atraktivno. Ljudi imaju prilike da to vide i prepoznaju. Neutralna publika u Argentini je stvarno bila oduševljena našom igrom i voleo bih da nastavimo sa takvim predstavama u Brazilu. Mislim da imamo kapacitet. Na kraju krajeva, tri godine zaredom to pokazujemo.

Marko Simonović je i na turniru u Argentini potvrdio da je igrač koji, kada uđe sa klupe na parket, momentalno daje doprinos baš onakav kakav Aleksandar Đorđević traži od njega. Zato je godinama u reprezentaciji i u njenom dresu deluje konkretno, precizno, energično... Prezadovoljno.

– Jednostavno je – ja obožavam da igram za reprezentaciju. Naravno da volim da se borim i u klubovima, ali tamo uvek postoje neke vrste pritisaka, javnosti, drugih ljudi, onih koje namećemo sami sebi. Sa druge strane, u reprezentaciji mi se čini kao da se vratim u detinjstvo, kao kada sam počeo da treniram košarku i radim samo ono zbog čega sam zavoleo ovu igru. Ova grupa ljudi je fenomenalna, sjajno je sarađivati sa njima. Stvarno smo dobri drugovi i to je razlog više što sve to lepo izgleda na terenu.

Taj ambijent se osećao u vazduhu. Očinio je Argentinu i dobio njenu bezrezervnu naklonost. Od danas kreće u osvajanje brazilskih srca.