Kada je Leander Paes prvi put igrao na Olimpijadi, zvezda Igara je bio Majkl Džordan, a Novak Đoković verovatno još nije znao ni sva pravila o tenisu, a kamoli da će jednog dana biti njegov broj 1.
Bilo je to 1992. u Barseloni, Indijac je imao 19 godina i već je maštao o medaljama. Želju je ostvario već u sledećoj prilici, osvojio je bronzu u singlu u Atlanti 1996, ali nije ni sanjao da će se pod raznobojnim krugovima boriti i dve decenije kasnije.
Paes sada ima 43 godine i u Riju sedmi put učestvuje na najvećoj svetskoj smotri – rekord kada je tenis u pitanju.
- Tata mi je jednom rekao da moram da budem lud da bih igrao na sedam Olimpijada – ističe Indijac koji se u međuvremenu prešaltovao na dubl i postao jedan od najboljih u istoriji. Ima čak 18 gren slem titula u dublu i miksu. - Godine su samo broj, najvažnija je strast prema takmičenju, a ja je i dalje imam dovoljno.
Uveren je da i pored odmaklog doba ima šanse za uspeh i u svojoj specijalnosti.
- Zaista mi je mnogo stalo da posle singla uzmem medalju i u dublu – ističe Paes koji u Brazilu igra sa Rohanom Bupatijem.
Ono što ga još ističe u moru sportista u Riju je porodična tradicija. Njegov otac je osvojio bronzanu medalju u hokeju na travi u Minhenu 1972.
- Ja sam olimpijsko dete, rodio sam se u junu 1973, devet meseci kasnije – šali se Paes. - I moja mama je bila sportista, bila je kapiten indijske reprezentacije u košarci, tako da sam detinjstvo proveo gledajući njihove dresove. Tata je bio u Atlanti i prva stvar koju sam uradio kada sam primio medalju, bila je da njega pogledam.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
