Aleksandra Džikića, svog novog-starog trenera, Robinson je upoznao na NBA kampu Atlante, sa njim došao u Evropu, gde je prvu profesionalnu sezonu igrao u Olimpiji – trener mu je bio Džikić.
– Volim košarku, da budem okružen saigračima, da igram u najglasnijim dvoranama širom sveta, ali najviše od svega volim da se borim za moj tim – dodao je Robinson u „predstavljanju” za sajt Eurobasket.com
Nastavio je:
– Moja snaga na terenu je što koristim moje atletske mogućnosti u odbrani, kao i u prodorimia, bilo da pravim mogućnost saigračima da pogode ili sam idem na ulaz. Jednostavno, volim da izađem na teren, zabavim se i svaki put pokušam da pobedim. Čak i kada su šanse protiv mog tima, želim da pobedim. Mrzim da gubim. Posle poraza ne mogu da jedem i spavam.
Kao takvog, navijači Partizana će ga sigurno lako zavoleti. On njih već jeste…
– Jedna od mojih prvih utakmica bila je protiv Partizana. Sećam se, kada sam došao u Pionir, pogledao sam ka tribinama i bio šokiran kako su navijači strastveni. Sada imam mogućnot da igram za sve njih i uzbuđen sam.
O Partizanu zna dosta:
– To je klub bogate istorije i sa kulurom pobeđivanja. Svaki igrač sanja da bude deo nečega takvog. Svi koje poznajem, a koji su već igrali u Srbiji, imaju samo reči hvale za celu zemlju. Jedva čekam da dođem tamo i upoznam moje saigrače.
Da li je osim Partizanove imao još neku ponudu, bilo je pitanje za Robinsona.
– Bio sam sprman da se vratim u Južnu Koreju, gde sam mogao da zaradim dobar novac kao jedan od draftovanih pikova. Ali, nisam mogao da propustim ovakvu mogućnost da dođem u Beograd i igram za tim koji ima takvu istoriju i da ponovo sarađujem sa trenerom koji je imao najveći uticaj na moju karijeru.
Šta navijači Partizana mogu da očekuju, da li ima neku poruku za njih?
– Svestan sam da me mnogi navijači ne poznaju, ali nadam se da će se to promeniti. Samo mogu da kažem da ću uvek davati sve od sebe kako bi klub pobedio. Takav sam kao igrač, ali i kao čovek. Dažu celog sebe i boriću se za sve, bez oklevanja.
Igrao je u mnogim zemljama, koje bi bilo najbolje, a koje najlošije iskustvo, upitan je Robinson.
– Najgore iskustvo je iz prošle sezone, igrajući za Istanbul DSI. A, najbolje… teško mi je da se setim. Iznenađujuće, sada mi na pamet pada vreme kada sam igrao za Nilan Bisons. Bili smo prvi finski klubu u Evrokupu ikad, za prolazak u drugi krug tesno smo izgubili od Erika Mekoluma i njegovog tadašnjeg tima Panionisa. U toj sezoni sam bio među deset najboljih strelaca Evrokupa. U timu smo imali dosta odličih košarkaša.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
