Meleg: Možda ni sami nismo svesni koliko zapravo možemo

Pobeda na Partizanovom stadionu za Dejana Melega je kao šećer slatka. I to višestruko. Sa kapitenskom trakom na ruci predvodio je Vojvodinu do velikog trijumfa od 3:1.

- Teško je to opisati rečima. Lep osećaj, prelep...Činilo se da sam na kraju derbija, kao kapiten pobedničkog tima, mogao da poletim od sreće. Ne pobeđujem se Partizan na njegovom stadionu baš svaki dan. Meni se to u nedelju prvi put ostvarilo u 22. godini, a mogu da zamislim koliko se u prošlosti kapitena Vojvodine iz Beograda vratilo kući pognute glave – istakao je Dejan Meleg.

Ima pravo da se ponosi i ličnim doprinosom. Ne samo da je imao protokolarnu ulogu tako što se se pre početka derbija rukovao sa protivničkim kapitenom i sudijama, već je bio i najistaknutiji pojedinac u sastavu Vojvodine, strelac gola za 1:0 i asistent kada je Paločević udvostručio prednost.

Najpre radosnim glasom prepričava događaj iz 5. minuta:

- Mogao sam odmah da šutiram desnom nogom. Da sam tako postupio, a bio je rezon za to, niko mi ne bi mogao zameriti i da sam promašio. Zasmetao mi je Vulićević, zato sam odsutao i upustio se u dribling, u nešto što je nekome možda izgledalo na nepotrebna komplikacija. Bio sam u teškom položaju jer je Šaranov napustio mesto, a oko mene su bili valjda petorica Partizanovih igrača... U takvim okolnostima, a sve se odigralo u deliću sekunde, odlučio sam da šutiram na gol iz okreta, levom nogom. Sve se za mene idealno poklopilo. Lopta je bila neuhvatljiva, u luku je završila u suprotnom uglu Partizanovog gola.

Asistenciji u 29. minutu, posle koje je Paločević povisio na 2:0, ne pridaje preteran značaj:

- Ništa tu posebno nisam uradio, sve zasluge pripadaju strelcu pogotka Aleksandru Paločeviću. Dodao sam loptu, istina pravovremeno i tačno, a on je šutirao bez oklevanja. Dovoljno jako i precizno da tu Šaranov ništa nije mogao.

Dva gola prednosti postignuta već posle prvih pola sata igre u velikoj meri uticala su na dalji tok i sadržaj derbija:

- Najpre je bilo važno da prednost ostane neokrnjena do kraja prvog poluvremena. Drugi deo plana odnosio se na nastavak, na želju da odolimo očekivanom početnom pritisku crno-belih. Nismo uspeli. Partizan je smanjio u 63. minutu i to mu je dalo krila. Navalio je svom silom i raspoloživim snagama. Pritom, što je važno, ostavljao nam je često široki nepokrivani prostor na svojoj polovini terena. U tom domaćinovom riziku, na koji je zbog našeg vođstva prosto bio primoran, videli smo šansu i dočekali smo je. Trifunović nije imao sreće da pogodi prazan gol i tako stavi tačku. Pomislio sam na trenutak da bi to moglo skupo da nas košta. Ipak, srećom po nas, nije bilo tako. Iskupio se u 76. minutu i rešio pobednika. Pravedno, jer smo bili bolji i zaslužili tri boda.

Na opšte ocene da je bio centralna figura derbija, Dejan Meleg samokritički uzvraća:

- Promašio sam u finišu prvog poluvremena. Ne znam kako bih se izborio sa grižom savesti da smo zbog tog mog promašaja izgubili bodove. Takve stvari ne smeju da mi se događaju.

Posle svega, odaje priznanje celoj ekipi:

- Svi smo odigrali odlično. Posebno smo bili uspešni u organizaciji kontranapada. Znali smo da će Partizan posle 2:1 krenuti sa spuštenim gardom, na sve ili ništa, pa smo se fokusirali na kontre. U takvom taktičkom nadmudrivanju spremno smo dočekali šansu da zadamo završni udarac.

Dobro ide i Vojvodini i njemu. Opravdano blista od sreće:

- Milina je biti kapiten takvom timu. Samo da ovo potraje. Možda ni sami nismo svesni koliko zapravo možemo – kipti od optimizma Dejan Meleg, kapiten Vojvodine i na početku sezone njen najbolji igrač.