Uroš Luković: Cela porodica navija za Partizan!

Iako to nije bilo „prioritet”, Partizan je samo 24 časa kasnije doveo, ne jednog, već dvojicu, igrača. Tačnije – dolazak Uroša Lukovića je ozvaničen i potpisom, dok se od Kenana Karahodžića očekuje isto uskoro.

Time će verovatno biti završeno kompletiranje centarske linije, u kojoj su crno-beli već imali Đorđa Majstorovića, Stefana Birčevića i mladog Miloša Koprivicu, a verovatno znači i zaključivanje tima za sledeću sezonu.

I dok bi dolazak Karahodžića u Humsku možda bio i iznenađenje, o angažovanju Lukovića se pričalo već skoro dve sedmice. Osim toga, sjajni centar je još u decembru prošle godine dovođen u vezu sa crno-belima. Ali, do saradnje tada nije došlo.

Uroš Luković – najstariji sin Ljubisava Lukovića, inače nekadašnjeg saradnika Duška Vujoševića u Partizanu – rođen je 8. juna 1989. godine u Beogradu, visok je 213 santimetara, klasična je petica.

Počeo je u Torlaku, da bi kao 18-godišnjak otišao u FMP. Potom je bio u Saragosi, Kumanovu, estonskom Tartu Roku, gde je igrao VTB ligu i FIBA Evročelendž.

Potom se vratio u Kumanovo, gde je bio u dva navrata između kojih je četiri meseca proveo u Kožuvu iz Đevđelije. Makedonsku priču završio je u MZT–u, sa kojim je uzeo duplu krunu.

– A, sada sam igrač Partizana – dodao je glasom u kome su se mešali ponos i zadovoljstvo.

Potom nam je objasnio kako je do saradnje došlo.

– Imao sam ponudu još u decembru, ali ipak nije bilo ništa od toga. Pre dve nedelje me pozvao Aleksandar Džikić, rekao mi je da bi voleo da dođem u Partizan, posle čega nisam dugo razmišljao.

Na trenutak smo ostali u tom decembru 2015. Zašto tada nije došlo do saradnje sa crno-belima, iako je ona u jednom trenutku delovala sasvim izvesna.

– Partizan je u tom trenutku imao popunjen sastav, sa Kostom Perovićem na mestu centra. Zato nisam došao. Otišao sam u MZT i već u prvoj sledećoj utakmici sam im pokazao da su pogrešili.

Podsećamo, u tom meču MZT je pobedio Partizan, a stariji Luković ubacio 20 poena, imao četiri skoka, dve rampe… Bila mu je to jedna od najboljih utakmica.

– Taj meč protiv Partizana je bio baš poseban – dodao je.

Tačnije, u dresu tima iz Skoplja posebno je blistao protiv oba beogradska velikana. Da li će u narednoj sezoni imati neku tako posebnu utakmicu, pitamo.

– Naravno. Onu protiv Crvene zvezde. Svi mi Lukovići smo crno-beli. Tata je radio u Partizanu, sestra igrala za ženski tim... – dodao je, tek da se zna.

Tu je još jedan meč koji jedva čeka. Ovaj iz potpuno drugačijih razloga.

– Već u drugom kolu igramo protiv MZT-a. Proveo sam tamo šest lepih meseci. Imao sam dobre odnose sa ljudima iz kluba, osvojio trofeje. Uvek volim da se vratim u Skoplje.