Bogati traže promenu Lige šampiona

Najbogatiji klubovi Evrope krenuli su u žestoku kampanju kako bi UEFA promenila format takmičenja Lige šampiona. Namera im je da od evropske kuće fudbala dobiju veći broj međusobnih utakmica, a da iz takmičenja udalje manje atraktivne protivnike, a to su oni za koje su procenili da im umanjuju prihode od prodaje ulaznica i televizijskih prava.

Predvodnik akcije je Asocijacija evropskih klubova, potekla iz nekadašnje G-14, grupe koju su činili najbogatiji i najtrofejniji klubovi iz Španije, Engleske, Italije, Francuske, Nemačke, Holandije i Portugalije.

Predsednik Asocijacije evropskih klubova je Karl-Hajnc Rumenige, nekada reprezentativac Zapadne Nemačke i velika zvezda Bajerna, čiji je zadatak da iza lepo sročenog opredeljenja za „stvaranje novog modela demokratskog upravljanja koji zaista odražava ključnu ulogu klubova u takmičenjima“, kako piše u statutu asocijacije, naparavi tektonske promene na kontintalnoj sceni i bogatima donese i one mrvice sa stola koje kupe manji rivali.

Asocijacija evropskih klubova od UEFA zahteva formiranje grupne faze Lige šampiona sa po 16 klubova. Takmičenje bi počelo produženim kvalifikacijama, iz kojih bi se ekipe selile u drugo po snazi takmičenje, poput Lige Evrope.

Učesnici grupne faze bili bi podeljeni u dve grupe sa po osam timova. Igralo bi se po dvostrukom bod sistemu, što bi svakoj ekipi garantovalo 14 utakmica protiv vrhunskih protivnika. Dalje bi odlazile najbolje četiri ekipe i takmičenje nastavljale od četvrtfinala.

Prema sadašnjem modelu, u grupnoj fazi igra se po šest mečeva, ali zbog rauzuđenosti u osam grupa zagovornicima promena se putevi ukrštaju tek od osmine finala.

Po predlogu Asocijacije evropskih klubova, osvajač Lige šampiona imao bi 19 utakmica u grupnoj i nokaut fazi, dok po sadašnjem sistemu može da odigra najviše 13, ali imao bi više atraktivnih utakmica. Crvena zvezda je Kup šampiona 1991. osvojila sa samo sedam mečeva.  Real, Bajern, Barslona, Mančester siti, PSŽ i ostali ih grupe žele više međusobnih duela, a ne utakmice protiv BATE, Malmea, zagrebačkog Dinama...

UEFA se teško bori protiv pritiska Asocijacije evropskih klubova, ali trpi pritisak i sa druge strane. Manje moćne članice UEFA, ali u većem broju, traže da im se omogući lakši pristup „glavnom meniju“ i da imaju lakši prolaz do Lige šampiona. Deo tog posla uradio je Mišel Platini, doskorašnji predsednik UEFA, ali promene koje slede u UEFA zaustaviće taj proces.

Odlaskom Platinija s mesta predsednika i seobom Đanija Infantina na mesto predsednika FIFA, uticaj sponzora i televizijskih kompanija u fudbalu počinje ponovo da jača. Vraćamo se u doba čiji je tvorac Lenart Johanson, bivši predsednik UEFA, Šveđanin koji je poslovao po sistemu „uzmi od siromašnih i daj bogatima“. Johanson je izmislio Ligu šampiona i kvalifikacije za to takmičenje, privilegije po koeficijentima i većinu stvari koje UEFA i dalje primenjuje.

Da li će ovakav model biti usvojen znaćemo u decembru. Poslednjeg meseca u godini zvaničnici UEFA preispitaće valjanost sadašnjeg modela takmičenja i razgovarati o predlozima.

Šta god da odluče, promene će biti moguće tek od sezone 2018/19. Nije to daleko.