Novozelandski tandem Hamiš Bond i Erik Mari u dvojcu bez kormilara na svim kladionicama uoči Igara u Riju bio najveći favorit za zlato (veći i od američkih košarkaša).
Takvu ulogu favorita su i potvrdio nastavljajući tako niz bez poraza dug sedam godina. Bila im je to 69 uzastopna pobeda na 24 međunarodne regate, a sada na svom kontu imaju dve olimpijske krune (London 2012, Rio 2016), šest uzastopnih titula prvaka sveta (Poznanj 2009, Hamilton 2010, Bled 2011, Čungdžu 2013, Amsterdam 2014 i Egbelet le Lak 2015) i sve pobede u Svetskom kupu od 19. juna 2009. kad su prvi put zajedno seli u dvojac bez kormilara.
– Ukoliko veslamo najbolje što znamo i ne pobedimo, prihvatićemo to kao normalno, ali nećemo da ostavimo tim Novog Zelanda bez borbe. Imamo još mnogo toga da dokažemo, međutim, sjajan posao odradili smo u prethodne četiri godine. U prirodi nepobedivih je da ne mogu da premaše očekivanja, već samo da ostanu tamo gde su bili, na vrhu – istakao je Hamiš Bond neposredno posle pobede na olimpijskoj stazi „Markos de Freitas”.
Ovaj tandem, s kojim su se u kvalifikacijama takmičili Vasić i Beđik (u trci u kojoj su se prevrnuli) tek je treći u olimpijskoj istoriji koji je odbranio zlato u dvojcu bez kormilara. Pre njih to su uspeli ta učine Britanci Stiv Redgrejv i Metju Pinsent (Barselona 1992, Atlanta 1996) i nemački blizanci (tada iz DDR Nemačke) Bern i Jorg Landvoigt (Montreal 1976, Moskva 1980).
Hamiš Bond (30 god, 189 cm, 89 kg) rođen je u Đundinu na Novom Zelandu. Oženjen je s Lizi Trejvis. Diplomirao je na fakultetu za biznis i finansije. Hobiji su mu čitanje knjiga i vožnja bicikla. Ameterski se takmiči u drumskim trkama i čak je učestvovao u Trci oko Sautlenda 2009. Počeo je da se bavi veslanjem 1998. u srednjoj školi u rodnom Đundinu:
– Može da se kaže da su me ugurali u veslanje pošto sam kao srednjoškolac igrao kriket od koga sam, međutim, brzo digao ruke. Trenirao sam i hokej na travi i košarku jedno vreme. A onda su stariji momci zgrabili jednog dana sve nas koji smo se bavili nekim sportom i odveli nas na veslanje. Tako je sve počelo...
Bond za sada ne vidi kraj karijere, ali zna da će, kad prestane da vesla, postati trener, jer želi da ostane u ovom sportu. Na pitanje u čemu je tajna njihovog uspeha, odgovara:
– Svaka trka za nas je novi obračun. Ne ponašamo se kao da branimo nešto i nikada ne izlazimo na stazu da bi smo rekli da smo najbolji.
U izboru Svetske veslačke federacija (FISA) tri puta su proglašavani najboljom posadom godine (2011, 2013, 2014). Nosioci su Ordena časti Novog Zelanda od 2013.
Što se tiče biznisa i finansija, Bond kaže:
– Radim povremeno za jednu kompaniju, što mi ponekad odvlači pažnju od sporta. Nije reč o punom radnom vremenu, ali je dovoljno da imam i tu alternativu i da radim nešto izvan veslanja.
Od pre godinu dana sa suprugom Lizi živi na imanju koje sami uređuju.
Kad je reč o Eriku Mariju (34 god, 195 cm, 98 kg), rođen je u Hastingsu na Novom Zelandu i diplomirao je na tamošnjem univerzitetu u Palmerstonu kao i Bond, ali na fakultetu za komunikacije. U braku sa Džeki ima sina Zaka. Slobodno vreme uglavnom provodi s njima. U svet veslanja ušao je sa 18 godina, a evo i zašto:
– Počeo sam s prijateljem iz škole i dopalo mi se. Bilo je zabavno. Vremenom je sve postalo ozbiljnije...
Kao jedan od nezaboravnih trenutaka u karijeri ističe pobedu protiv Velike Britanije 2007. kad je veslao u četvercu što je Ostrvljanima bio prvi poraz posle 30 uzastopnih pobeda.
Erik Mari se rado odaziva pozivu da učestvuje u humanitarnim akcijama. Tako je pre četiri godine boksovao u revijalnom meču protiv ragbiste Manua Vatuveja i izgubio na poene. Ambasador je Fondacije za borbu protiv kancera kod dece.
Rekordni Mozesov niz - nepobediv devet godina, devet meseci i devet dana
Kad je reč o dugotrajnosti uspeha rekorder je najverovatnije čuveni američki sprinter Edvin Mozes trijumfovao je u 122 uzastopne trke na 400 metara s preponama. Bio je nepobediv devet godina, devet meseci i devet dana.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
