Najdirljivija priča OI o žrtvovanju snova zarad zdravlja najdražeg konja

Ovaj odlomak iz dnevnika Holanđanke Adelinde Kornelisen je više od priče o prijateljstvu, ljubavi i poverenju, jedne dame i njenog konja, najpotresnije priče Igara u Riju.

Poput junaka srednjevekovne nemačke romanse Volframa fon Ešenbaha i Adelindin Parsifal je viteški želeo da sa prijateljicom, kao i mnogo puta u prethodnih 12 godina, ispriča još jednu blistavu priču, olimpijsku.

Želeo je Parsifal, ali je sudbina htela drugačije. Stigli su u Rio spremni za novi olimpijski izazov, ali je početkom nedelje Adelinde primetila da Parsifal ima otok na glavi, ali i da povremeno glavom udara u zid.

Shvatila je da ima temperaturu, pozvala je veterinara koji je samo potvrdio njene sumnje – Parsifal je dobio trovanje od ugriza pauka ili nekog sličnog insekta, glava, ali i dobar dio tela, bili su mu puni otrova.

Parsifal je morao na ispiranje organizma, kako bi se otrov izbacio iz tela. Ipak, temperatura je i dalje bila vrlo visoka, a takmičenje se bližilo.

Kako bi pomogli nesrećnoj životinji uključili su se svi raspoloživi veterinari, pa čak i lokalni, brazilski, koji su vrlo brzo konstatovali da je Parsival bolje i dali mu zeleno svetlo za takmičenje.

Istovremeno Adelindi su iz tima stavili do znanja da za nju i Parsifala nema zamene i da će kao reprezentacija propasti ukoliko se ne budu takmičili.

– Uradili smo što su nam savetovali. Otišli smo u arenu, prošli dva kruga, Parsival je delovao srećno i spremno. Vratili smo se u štalu, temperatura je pala… Ipak, ponovo su mi se u glavi vrzmala teška pitanja. Šta da uradim? Znali smo šta je bilo samo dan ranije. Opet, nije bilo nikoga da zauzme moje mesto, ako se povučem. Izneveriću tim.

Besana noć bila je pred Adelindom:

– Pitanja i opet nova pitanja.. Šta da radim, šta je najpametnije? Razgovarala sam sa nekoliko veterinara, trenerom tima... Svi lekari dali su zeleno svjetlo. Pa, dobro, pokušaćemo. Groznica je pala, toksini su, dakle, izbačeni. Malo je još otečen, ali prolazi i to. Ma, dobro, idemo, rekla sam i sebi i njemu – napisala je Adelinde u dnevniku o noći velikih dilema.

A, kad je došlo vreme takmičenja...

– Izašli smo na zagrijavanje. Počela sam laganim ritmom, kako bi se privikao. Ali, iako je prividno delovao uredu osetila sam da nema dovoljno snage. Odlučila sam da malo više hoda, kako bi očuvao energiju. Kada smo konačno izašli na naš nastup, osetila sam da on toliko toga daje od sebe… Istinski je to borac, nikada ne odustaje. Kako bih ga poštedela – tog momenta sam odustala.