Mandić: U poslednje tri godine gde god da odemo čujemo „mora zlato, mora zlato“

Od šest plotuna, četiri su završila u meti. Ma, u centru! Sa samo 22 godine, strah i tremu zamenio je odvažnošću i snagom. Nerešiva enigma za protivničku odbranu, posebno hrvatske golmane Bijača i Pavića. Šrauba za 9:5 na 11 sekundi pre kraja treće deonice velikog finala za pamćenje...

Mandićevo, cele naše nacije. Trenutak koji je Delfinima trasirao put ka zlatu, ka nezaboravu.

Finale Olimpijskih igara obeležio je Dušan Mandić.

– Nisam, stvarno nisam – iskren je uz smeh gorostas, rođeni Kotoranin, dok se uz razgovor sa novinarima odaziva na molbe navijača da na aerodromu fotografijom ovekoveče susret sa idolom.

Potapanjem Hrvata u meču za zlato pobrao je sve simpatije.

– Sve je to timski – ne da se levoruki „bombarder”. Skroman i vaspitan.

Na kraju, ruke visoko u vazduhu, oko vrata najsjajnije odličje.

– Konačno. San snova, šta drugo da kažem.

Utisci sa Igara se ne sležu, duša ih je i dalje prepuna. Misli još uvek nisu sređene. I dok pokušava da odgovori, stiže novi talas obožavalaca. Blicevi su sevali, osmeh je sijao baš kao i odličje oko vrata.

– Neverovatan uspeh! Izuzetno težak turnir fizički, ali pre svega psihološki. Imali smo taj pritisak, ma, mogu da kažem kompleks Olimpijskih igara. Uspeli smo to da prevaziđemo. Bilo je vreme. Ekipa je igrala najbolje kada je bilo najpotrebnije.

Pritisak je dolazio sa nekoliko strana.

– U poslednje tri godine gde god da odemo čujemo „mora zlato, mora zlato…”. Jednostavno, ne snađemo se uvek najbolje, nekako je uvek težak početak turnira, ali sada je sve prošlo.

Rezultatski, naši vaterpolisti kao da su se uklopili u „sivilo” kompletnog srpskog olimpijskog tima na početku Igara. Bez obzira na to, optimizam nije napuštao naše sportiste.

– Osećao se pritisak i u tom pogledu, sigurno. Međutim, atmosfera u olimpijskom selu je bila odlična, svi smo se družili, prenosili pozitivnu energiju jedni na druge. Verovatno je i to u nekoj meri uticalo što smo na kraju osvojili toliko medalja.

Uspeh nije izostao.

–  Svaka čast svima. Čestitam i svim ostalim sportistima... Osam medalja...

Posle reprezentativnih Dušana očekuju obaveze u klubu. I naredne sezone nosiće kapicu italijanskog Pro Reka. U međuvremenu:

– Sada idem na odmor, da napunim baterije.

Kako sa klubovima, tako i sa reprezentacijom, osvojio je sve što može da se osvoji. Međutim:

– Još sam gladan medalja i titula, pa do Olimpijskih igara u Tokiju 2020. polako. Ima vremena...