TEK 10.000 LjU­DI NA MARAKANI: Da Or­lo­vi­ma ne po­ki­snu kri­la...

Naj­ve­ći srp­ski sta­di­on, si­noć epi­cen­tar sport­skih de­ša­va­nja u nas, is­pu­njen do­brim vi­bra­ci­ja­ma upr­kos – ma­lom bro­ju gle­da­la­ca na tri­bi­na­ma, pro­duk­tom ''du­ha pro­šlo­sti'', is­ka­za­nog gu­blje­njem ve­re u na­še bi­se­re ra­su­te po sve­tu i neo­d­la­skom na tri po­sled­nja ve­li­ka tak­mi­če­nja i vre­men­skim ne­pri­li­ka­ma – tmur­nim ne­bom i ki­ja­me­tom nad Be­o­gra­dom. Me­đu istin­skim lju­bi­te­lji­ma fud­ba­la i dr­žav­nog ti­ma još od in­to­ni­ra­nja him­ni pri­sut­na ve­ra i že­lja uko­re­nje­na u sva­ki ot­ku­caj sr­ca – Or­lo­vi­ma ne sme­ju da po­ki­snu kri­la!

Ir­ci pri zvu­ci­ma naj­dra­že pe­sme okre­nu­ti ka is­to­ku i za­sta­vi, gru­pa od 500 ti­fo­za sa Ostr­va obo­je­nih u ze­le­no sta­ci­o­ni­ra­na na ju­go­za­pa­du, po­gle­di Sr­ba upe­re­ni ka Sla­vo­lju­bu Mu­sli­nu i mom­ci­ma u cr­ve­noj opre­mi, na­stro­je­nih da od pr­vog zvi­ždu­ka ma­đar­skog su­di­je Ka­sa­i­ja is­po­lje ne­ko dru­go li­ce, svo­je­vre­me­no oli­če­no u na­dim­ku – evrop­ski Bra­zil­ci.

Na sa­mom star­tu hla­dan tuš – lop­ta u Raj­ko­vi­će­voj mre­ži, za erup­ci­ja odu­še­vlje­nja pri­sta­li­ca če­te Mar­ti­na Oni­la i muk me­đu 10.000 lju­di na­klo­nje­nih Sr­bi­ji. Krat­ko­ra­jan...

- Sr­bi­ja, Sr­bi­ja – kao no­va ko­ša­va u le­đa Bra­ni­sla­vu Iva­no­vi­ću i dru­go­vi­ma i – na­da da će da se, upr­kos po­čet­noj gol­go­ti, to­li­ko pu­ta pre­mo­šće­noj u pro­šlo­sti, pro­bu­di naš ču­ve­ni inat.