Dva lica Partizana i poraz od belgijskog Antverpena

Kroz celu utakmicu crno-beli su loše šutirali slobodna bacanja – promašili su ukupno 14 penala (26-12).

U trećem periodu nisu se baš proslavili u odbrani, dok su u čitavom drugom poluvremenu kontrolu reketa u potpunosti prepustili Amerikancima u dresovima tima iz Belgije.

I to je ono o čemu će Džikić i njegovi saradnici već razgovarati sa igračima. Sigurni smo da se takve stvari više neće događati.

Ali, rezultat u ovom delu sezone nije ono što bi trebalo da zanima ikoga. Voleli bi crno-beli da su pobedili, zbog sebe, ali najviše zbog četiri hiljade navijača koji su došli da ih vide, pokažu im da nisu sami.

Zato su se trudili, zato su se bacali za svaku loptu. Za borbenost su uvek nagrađeni aplauzom. Nisu im navijači zamerili ni neke greške. Kad god bi se desile, aplauz bi postajao samo jača.

Uostalom, ovo nije trenutak u sezoni kada bi trebalo da izgledaju savršeno, da igraju svoju najbolju košarku. 

Utakmica je počela inicijativom belgijskog tima, Smit nije mogao da promaši sa distance, za četiri minuta ubacio je tri trojke.

Ali, Partizan je uskoro našao rešenje. Kad više šut sa distance nije služio Antverpen, crno-beli su preuzeli inicijativu. Vođstvo su držali do sredine trećeg perioda.

A, onda se razgoropadio Ver koji je u ovom delu igre ubacio 11 poena. Partizan je lagano gubio konce igre.

Istina, u tim trenucima je Džikić dosta menjao. Svima je dao šansu. Pravio petorke koje nećemo često viđati u istom trenutku na terenu.

Poraz je bio izvestan dosta pre kraja meča, Hečer i Andrić su trojkama vratili malu neizvesnost, ali vremena za preokret nije bilo.