Kosanović: Vojvodina treba da misli na sebe, a ne na večite

Od 1989. godine, kada je druga titula proslavljena posle 23 godine, do danas je proteklo 27 sušnih godina. Mnogo, kažu oni čije je strpljenje na izmaku. 

U međuvremenu je nekoliko puta bila blizu pobedničkom peharu. Najbliže 1995. godine kada se vodila mrtva trka s beogradskim večitima, da bi najblaže rečeno pod čudnim okolnostima, u fotofinišu prvenstva, Zvezda i Partizan, ipak, prestigli Vojvodinu.

Šta na sve to kaže tadašnji trener Novosađana Milorad Kosanović?  Čovek koji je u raznim ulogama proveo u klubu 15 godina, a jedini se može pohvaliti da je u Vojvodini bio ono što nikome ni pre ni posle njega nije uspelo – igrač, trener, „tehniko” i generalni direktor – ima recept za uspeh:

– Za Vojvodinu je ključno da je okrenuta sebi i da brine samo sopstvene brige. Ne treba da se opterećuje Crvenom zvezdom i Partizanom, u smislu da li će na tabeli biti ispred ili za njih, već da se drži svog puta i da  posvećeno istrajava na svojim prioritetima. Svaki drugi pristup je pogrešan i dokazano kontraproduktivan.

Zašto to kažete?

– Najpre zato što je Vojvodina po mnogo čemu posebna i drugačija, najpre po idejama na kojima je nastala, a onda i po svojoj prošlosti. Vojvodina nije samo fudbalski klub, već je i mnogo više od toga. Svako ko iole poznaje klupsku istoriju, od nastanka 1914. godine pa do danas, složiće se da je Vojvodina uvek bila velika tema. To mora da se razume i poštuje.

Ipak, zašto klub takvog renomea decenijama muku muči s trofejima?

– Zato što Vojvodina, takmičarski gledano, bitiše u komplikovanim okolnostima. Na primer, za razliku od Zvezde i Partizana, Vojvodina u sezoni četiri-pet puta gostuje u Beogradu. Istina je da se ona u glavnom gradu poštuje, kao i širom Srbije uostalom, ali je isto tako tačno da se Vojvodine malo ko plaši. Sa večitim rivalima to nije slučaj. Svima klecaju noge pred njima. Vojvodina je po tome u neravnopravnom položaju, a u prednosti je u odnosu na dva beogradska kluba samo na gostovanju u Novom Pazaru. Zna se i zašto je tako...

Kakve odnose Vojvodina treba da neguje sa Zvezdom i Patizanom?

– Te relacije ne smeju da budu otvoreno neprijateljske, ali još manje da su  podaničke i snishodljive. Poštovanje i ništa više od toga. I još nešto. Crvena zvezda i Partizan su kroz decenije, snagom svoje veličine, navikli da uvek bude po njihovom. Ne može se računati na naklonost ili prijateljstvo s njima. Jer, oni nikoga ne brenuju ako im se kao prepreka nađe na putu. Nema tu mesta iluzijama i zavaravanjima. Prosto, to je tako i s tim treba biti načisto.

Postoji li nešto po čemu je Vojvodina ispred Zvezde i Partizana?

– Po školi, po radu s najmlađima, po fabrikovanju talenata. To je davno ustrojeno zahvaljujući Iliji Panteliću, Radivoju Radosavu, Stevanu Sekerešu, Žarku Nikoliću, Aleksandru Kozlini, Jovi Kovrliji... Ti ljudi su ugradili deo sebe u tu tradiciju po kojoj je Vojvodina ne samo lider u srpskom fudbalu, već je prepoznatljiva i van granica naše zemlje.

Kakvo je vaše mišljenje o današnjem timu Vojvodine, koji se u ovom prvenstvu ponovo pominje kao kandidat za titulu?

– Vojvodina ima sve što joj treba. Najbolji domaći igrači su u njenim redovima. Ima dobrog trenera, ambiciozno rukovodstvo, sve brojnije navijačko jezgro... Sve je na svom mestu i nema razloga za nervozu. To neka rade drugi. Umesto velikih reči i nepotrebnog podizanja tenzije, Vojvodina treba u miru da se bavi sobom, da unapređuje unutrašnju organizaciju, da gleda kako da svakim danom raste i postaje sve bolja. A trofeji? Doći će i oni, kao logična posledica pristupa i rada na vrhunskom nivou – kaže Milorad Kosanović.