PORTRET: Lalatović na putu ka tituli

Šta god da sutra uradi protiv šampiona o njemu će se i dalje pričati i pisati, možda i kao treneru prvaka na kraju sezone.

Sadržajna je trenerska karijera prvog stručnjaka Lala, iako se trenerskim poslom ne bavi dugo (pet godina). Počeo je kao asistent trenera u Sremu iz Sremske Mitrovice, a ubrzo je preuzeo ulogu glavnokomandujućeg. Odatle je sa dobrim preporukama prešao u novosadski Proleter.

Na Slanoj bari Lalatović je dobio vreme i prostor da se afirmiše. Dobri rezultati, još više marljiv rad i energija preporučili su ga Voždovcu. Zmajevi su u sezoni 2013/14. planirali da napadnu Super ligu, međutim, odustajanje BSK iz Borče IO FSS promovisalo ih je u članove elitnog ranga, tako da je i mladi stručnjak dobio priliku da radi u društvu najboljih.

Brzo mu je uspelo da na pleća obori i Crvenu zvezdu, kasnije će se ispostaviti šampionski tim Slaviše Stojanovića, koji je mnogo oscilirao u jesenjem delu prvenstva. Voždovčani su takođe, igrali promenljivo, ali ih je Lalatović neočekivano napustio prihvativši ponudu Napretka. Direktor Kruševljana bio je Vladimir Matijašević, sad na istoj funkciji u Čukaričkom, Nenadov klupski drug iz Zvezde.

Pod Bagdalom je ostao upamćen što je pomogao svom klubu sa Marakane da dođe do titule. U finišu sezone Napredak je savladao Partizan, a oni sa dobrom memorijom sećaju se Lalinih reči po završetku meča kad je crveno-bele promovisao u prvaka.

Kruševac bi duže bio njegova destinacija da leta 2014. nije usledio poziv matičnog kluba. Crvena zvezda je bila šampion, ali i ranjenik. Zbog dugovanja prema bivšim igračima UEFA nije dozvolila našem najtrofejnijem klubu da učestvuje u kvalifikacijama za Ligu šampiona. O stanju srpskog giganta tog leta najbolje govori slika sa Lalatovićeve promocije, obavljena je u loži stadiona pod svetlošću sunca jer je stadion „Rajko Mitić” bio bez struje.

Nenad je sa voljenim klubom branio titulu, ali bez glavnih poluga iz tima Slaviše Stojanovića. Nedostajali su Mrđa, Ninković, Kelhar, posle trećeg kola otišao je i Milijaš, čime je posao mladom stručnjaku bio teži. Partizan je igrao bolje, Zvezda se mučila, videlo se još tokom jesenjeg dela sezone da će teško odbraniti titulu.

Proleće je potvrdilo da će se najvredniji domaći trofej vratiti u Humsku. Crveno-beli su grcali u dugovima, a Lalatović, bez dlake na jeziku, kakav je bio i kao igrač, otvoreno je progovorio o problemima. Na taj način izvadio je sebi izlaznu kartu sa Marakane, što je javno potvrdio i Zvezdan Terzić.

Posle vicešampionskog zvanja Lalatović je prihvatio ponudu Borca. Stigao je u Čačak da dokaže da od skromnih igrača može da napravi prijatno iznenađenje. Jesen Zebri bila je za nezaborav, derbi protiv Crvene zvezde pre nešto manje od godinu dana, podsetio je na okršaje koje je Nenad vodio kao igrač. Delije su ga toplo pozdravile.

Nije se ipak, dugo zadržao kraj Morave. Otišao je u tada slabije plasiranu, ali svakako veću Vojvodinu, što se ove sezone najbolje pokazuje. Za kratko vreme Lalatović je stabilizovao Novosađane, pobedio je Partizan u Humskoj, na početku proleća prekinuo i dugu seriju pobeda Zvezde.

Kao što je radio u Borcu, dovevši nekoliko igrača koje je trenirao u prethodnim klubovima, Lala je isto ponovio u Vojvodini. Tim je sklopio prošlog proleća dovođenjem Nikole Trujića, otpisanog u Partizanu, Filipa Malbašića posle neuspešne epizode u Nemačkoj, kao i povratka Dejana Melega iz Ajaksa.

Utakmica protiv Bokelja u Petrovcu krajem juna ove godine bila je i Nenadovo „vatreno krštenje” kao trenera na evropskoj sceni. Novosađani su preko Crnogoraca, velškog Konahsa i Dinama iz Minska stigli do plej-ofa za Ligu Evrope, a poslednja prepreka u vidu AZ Alkmara bila je nepremostiva.

Sezonu na domaćoj sceni Vojvodina je počela odlično. I onda, pre desetak dana, kao grom iz vedrog neba zvučala je informacija da Lalatović odlazi u Čukarički. Čudu su se svi čudili i pitali zašto iz redova tima koji može da napadne titulu preuzima ekipu koja ne liči na tim iz prethodnih sezona i kome se borba za opstanak nameće kao neminovnost posle lošeg starta. Navijači Novosađana su u Novom Pazaru, smatralo se tad, Nenadovom oproštajnom meču, poručili da je izdajnik.

Dan kasnije, na „Karađorđu” se dogodio triler. Lalatović je prvo na konferenciji za novinare rekao da odlazi jer nije dobio garancije da neće biti smenjen u Vojvodini, da je tražio 50.000 evra ukoliko mu bude uručen otkaz, da čelnici Novosađana žele da umesto njega dovedu Tomislava Sivića kako bi s njim mogli da rade šta hoće, što on ne bi dozvolio... Vojislav Gajić, predsednik Lala, ga je pohvalio i izjavio da će mu biti žao ukoliko zaista mora da se rastane od takvog stručnjaka.

Sastanak posle konferencije za novinare je sve promenio. Nenad se predomislio objasnivši da je dobio obećanje da neće biti smenjen ukoliko klub ostane na poziciji koja vodi u Evropu.

Ishod 152. večitog derbija pružio je priliku Lalatovićevom timu da pobedom nad Borcem preuzme lidersku poziciju. To se i desilo u najboljem mogućem trenutku pred derbi sa Crvenom zvezdom u Beogradu. Na stadionu „Rajko Mitić” Vojvodina je proletos slavila, ali u nedelju će to biti duel sa većim ulogom za šampiona i specifičan zbog mnogo okolnosti.

Kao igrač bio je često osporavan. Iako školovan i beskompromisan borac pratio ga je glas da igra u Zvezdi zbog strica Vojislava, dugogodišnjeg sekretara stručnog štaba crveno-belih. Dok nije dobio šansu u prvom timu Lalatović se kalio u OFK Beogradu, Radničkom iz Kragujevca i Milicionaru. Na Marakanu ga je vratio Slavoljub Muslin, proizveo u nezamenljivog defanzivca koji se posle dve titule i dva kupa preselio u Šahtjor iz Donjecka. Nije se ipak, naigrao u ukrajinskom velikanu, za dve sezone odigrao je samo 14 utakmica za prvi tim, čak je sedam puta morao da igra za B ekipu.

Iz Ukrajine je otišao na pozajmicu u Volfzburg, gde je igrao samo za B tim. Vratio se u Srbiju, tačnije u Zemun 2006, da bi godinu kasnije karijeru završio u OFK Beogradu.

U igračkoj karijeri upisao je jednu utakmicu za A, odnosno pet za mladu reprezentaciju SR Jugoslavije.

Kao trener je nervozniji i emotivniji, na putuju je da premaši učinak iz igračkih dana.