Dve godine od zlata Milice Mandić: Biću sportska novinarka

Za čitaoce „Sportskog žurnala” tim povodom dala je intervju.

Prošlo su dve godine od osvajanja olimpijske zlatne medalje, sa ove vremenske distance kakvi su ti utisci?

- Sećanja nisu izbledela, od priprema za turnir u Londonu, mečeva, sve do dodele medalja. Ipak, doček u Beogradu po povratku iz Londona, susret sa roditeljima na aerodromu, klupskim drugarima iz Galeba, trubačima i navijačima, ostavili su najjači utisak. Bilo je i suza...

Šta se promenilo u tvom životu posle Londona?

- Dosta se promenilo. Prevashodno, očekivanja na takmičenju nisu ista. Pre Londona sam bila šesti – sedmi nosilac, sada sam prvi, ili u krugu favorita. Pritisak je velik, ali, naučila sam da se nosim sa tim i da stojim čvrsto sa obe noge na zemlji.

Stižeš li da ispunjavaš druge obaveze, pre svega na planu ličnog obrazovanja?

- Studiram na Megatrendu, na Fakultetu za medije i odnose sa javnošću. Želim da se bavim sportskim novinarstvom. Na Evropskom prvenstvu u Azerbejdžanu ove godine, komentarisala sam polufinalne i finalne borbe za britanski „Bi-Bi-Si”. Dobila sam i kompliment da po završetku studija imam gde da potražim posao...

Da li planiraš šta ćeš da radiš kada prestaneš sa takmičenjem?

- Ostaću u tekvondou. Želim da prenosim znanje na mlađe takmičare. Sportsko novinarstvo mi je izazovno. Nadam se da ću raditi ono što volim i najbolje umem - zaključila je Milica Mandić.