Ovih dana pisano je dosta o ponovljenim analizama uzoraka uzetih na anti–doping kontroli na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine. Nekoliko desetina učesnika iz različitih sportova je diskvalifikovano. Oduzeta su im čak i odličja, a medalje preraspodeljene.
Dragana: Neophodna doza sreće
Draganu Tomašević smo pronašli kod kuće u Sremskoj Mitrovici:
– Pekinga se sećam po tome što je Ukrajinka Antonova uzela bronzu rezultatom koji sam više puta ostvarila 2008. Pobeđivala sam je redovno te sezone. Koliko mi je bilo teško što nisam među 12, toliko sam se radovala uspehu te divne devojke. Ne mogu da kažem šta bi bilo da sam ušla u finale. Pred Svetsko prvenstvo u Osaki na treningu sam bacila sve hice između 65 i 67 metara, a nije me bilo u završnici. U sportu nije dovoljno biti samo spreman, neophodna je doza sreće, a to se ovime potvrđuje.
Među onima koji su diskvalifikovani, nalaze se i dve atletičarke, osvajačice medalja u bacanju diska – Jargelis Barios (Kuba) i u troskoku – Hrisopi Deveci (Grčka).
Pravda je zadovoljena, kažu svi, medalje su konačno u pravim rukama i reklo bi se da imamo srećan kraj pekinške olimpijske bajke. Ali, da li je baš tako?
Srbija je u tim disciplinama imala svoje predstavnice. Obe su zauzele 13. mesto – Dragana Tomašević u bacanju diska i Biljana Topić u troskoku. U finala, u njihovim disciplinama, ulazi 12 najboljih. Našim rekorderkama (63,63 m disk i 14,56 m troskok) to mesto izmaklo je za dlaku. Finale bi im, te 2008, donelo dragoceno iskustvo, bez obzira da li bi kasnije došle u mogućnost da se bore čak i za pobedničko postolje.
Ne bi bilo onih suza, koja su tekle pomoćnim stadionom, dok su ih treneri tešili. Obema bi učešće u finalu mogla da bude i prekretnica u karijeri. Status u olimpijskom timu, ali i u Atletskom savezu Srbije bio bi im na najvišem nivou, samim tim i poboljšan način finansiranja. Ispostaviće se kasnije, da nikada nisu ni bile bliže finalu na OI. Iz mnogo razloga te 13. pozicije bile su baksuzne.
Biljana je već na prvom sledećem takmičenju u Padovi osvojila četvrto mesto, u bezmalo istovetnoj konkurenciji, koja se obrela i u finalu olimpijskih igara i troskočila do tadašnjeg državnog rekorda – 14,49 m. Ostala je uskraćena za to jedno nemerljivo, dragoceno iskustvo olimpijskog finala, najvećeg i mentalno najzahtevnijeg od svih takmičanja.
Nikada nećemo saznati, ali je verovatno baš to (ne)iskustvo odnelo šansu da naša rekorderka u troskoku u narednoj sezoni ostane bez medalja na najvećim takmičenjima. Kratka za par centimetara od podijuma, na evropskom i svetskom prvenstvu, osvojivši oba puta četvrto mesto. I tome je sigurno doprinela činjenica da je Grkinja Deveci u Kinu došla „puna kao šipak”. U Draganinom slučaju, reč je o Kubanki Barios.
Šteta, sada je potpuno jasno da im je ukradeno, ne samo olimpijsko finale, već i bolji život u nastavku sportske karijere. I to im se nikada neće nadoknaditi...
Biljana: Zid plača u Pekingu
Biljanu Topić smo zatekli dok je slavila treći rođendan mlađe kćerke Sofije.
– Vraćanje u to vreme na ovakav način me je pogodilo. Istog dana smo ispale. Tešile smo jedna drugu. Nije nam bilo do odlaska na Kineski zid, bio je to svojevrsni Zid plača u Pekingu – sada kroz osmeh priča Biljana. – Olimpijske igre su sama suština bavljenja sportom. Sledeće sezone smo imali Svetsko prvenstvo u Berlinu i ja Evropsko u dvorani u Torinu. Niko sada ne može da kaže šta bi bilo da smo finalom u Pekingu obezbedile bolje uslove za rad. Kasnije u životu shvatiš da ima drugih, čak bitnijih stvari za radost.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
