Kafu - čovek s vrha sveta

U Beograd dolazi Markos Evangelista de Moraiš!

Pa, šta?

Šta je taj uradio da bi se zbog njega leva obrva pomerila?

Igrao je tri finala svetskih šampionata, osvojio dva, igrao dva finala Lige šampiona i jedno osvojio, igrao je više utakmica za reprezentaciju Brazila nego Pele, FIFA ga je uvrstila na listu 100 najboljih fudbalera sveta u 20. stoleću. Mnogi ga smatraju najboljim desnim bekom svih vremena?

Markos Evangelista de Moraiš?

Kafu!!!

To ime već nešto znači u svetu fudbala! Zapravo, znači mnogo!

Mnogo više nego što mu je pripisano dok je obuvao kopačke.

Biti desni bek reprezentacije krcatoj najboljim napadačima svih vremena ne čini se kao naročiti domet u karijeri.

Ne bi, međutim, ni Ronaldo, Ronaldinjo, Romario, Rivaldo, Bebeto i još neki postali to što jesu da im leđa nije čuvao Kafu.

Kako je to radio pokazuju fotografije iz arhive. Pored svih njih Kafu je nosio kapitensku traku Brazila i 2002. podigao „Zlatni globus“. Uspeo je to i 1994. ali tada je bio uglavnom na klupi za rezerve i zanat učio od Žorginja.

Velike uspehe ostvario je i na klupskoj sceni. Najveće sa Milanom, s kojim je 2007. osvojio Ligu šampiona 2007.

Kad se osvrne na bogatu karijeru, legendarn Brazilac vidi jasnu razliku između najvećih uspeha.

- Sa osvajanjem svetskog prvenstva ništa ne može da se poredi – odlučan je Kafu: - Utakmica je manje nego u Ligi šampiona, ali to je, ipak, najjače fudbalsko takmičenje u kome morate da dokažete protiv najboljih timova i fudbalera sveta. Liga šampiona je, takođe, takmičarski veoma snažna i kvalitetna, zahteva mnogo napora i posvećenosti i svaki fudbaler koji je osvoji je blagosloven. Vremenom će sve više ceniti taj uspeh. Svetsko prvenstvo je viši nivo. Igrati pod zastavom svoje zemlje i postaviti je na najviši vrh je retka privilegija u karijeri, ma koliko bila bogata. Ponosan sam na taj period života.

Sa fudbalerom takve biografije je teško razgovarati na određenu temu. Pitanja se lako nižu, ali odgovori odlaze u širinu i otvaraju nove teme. Sve se, ipak, završi na poređenjima.

- Fudbal se promenio. Ranije je više bila izražena individualna tehnika i mogućnost da se to iskoristi kroz taktiku ekipe. Današnji fudbal je brži, više se insistira na taktičkoj disciplini. Možda je tako jer je sve manje igrača kakvi su bili Romario, Ronaldo, Ronaldinjo.. Da ne nabrajam neke starije.

Kad tako kaže čove koji je igrao sa takvim velikanima nameće se pitanje koga smatra najboljim fudbalerom u trenutku kad razgovaramo. Odgovara „iz prve“.

- Nejmar! Najbolji je na svetu. Sazreo je da postane vođa nove generacije Brazila. Na njemu je najveći teret. Verujem da je spreman da ga podnese. Mlad je po godinama, ali već je veliki igrač. Može da bude još veći.

Kad je pomenuo Nejmara, priča se odmah prebacila u ne tako davno prošlo vreme i na pad Brazila. Debakl od Nemačke (1:7) u polufinalu Prvenstva sveta 2014. i osvajanje „samo“ četvrtog mesta su rana koja Brazilce još boli.

- Mnogo nam znači osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Riju. Pokazuje da Brazil ima igrače pred kojima je lepa budućnost. Ovo je prelazni period tokom koga ćemo pokušati da napravimo novi tim za „napad“ na titulu prvaka sveta. Brazil uvek tome teži. Imamo tim koji sazreva. U kvalifikacijama za Prvenstvo sveta ostvarene su dve pobede za redom. Tako nešto odavno nismo uspeli da uradimo.

U timu Brazila, ipak, nema igrača kakvih je nekada bilo. Kad su osvajane titule na svakoj poziciji bio je najbolji igrač sveta u toj ulozi. Kafu je otišao čak i dalje. Bio je najbolji desni bek na svetu, kad je skinuo kopačke dobio je priznanje da je možda i najbolji svih vremena na toj poziciji. Status mu danas niko ne ugrožava.

- Ima odličnih desnih bekova. Ako moram da nabrajam, istaći ću Danija Alveša. Odlično je igrao u Barseloni, nastavio tako i u Juventusu. Mnogo znači i za reprezentaciju. Ima u Brazilu još puno odličnih igrača, imena vam verovatno ništa neće značiti, ali pred njima je lepa budućnost. Videćemo da li će dobiti šansu i kako će je iskoristiti.

Kafu je svoju šansu iskoristio. Kad se osvrne unazad ostaje skroman u proceni svog mesta u svetu fudbala.

- Zahvalan sam što sam imao čast da igram u timu sa Peleom i protiv Maradone. To su najveća imena u istoriji fudbala, a ja sam bio s njima na terenu. Trofeji su ogledalo jedne karijere i ponosan sam na sve što sam uradio, ali neke utakmice su začin koje je čine slađom. Lično mi to mnogo znači.

Zbog svega što je uradio UEFA ga je izabrala za ambasadora Ture trofeja Lige šampiona. U toj ulozi je i posetio Beograd.

Dolazio je i ranije. Igrao je 22. avgusta 2006. za Milan protiv Crvene zvezde u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Pobedili su Rosoneri (1:0) golom Inzagija u prvom minutu.

- Sećam se utakmice protiv Crvene zvezde. Dugo sam već bio u Milanu, pa su mi u klubu pričali o gostovanju u Beogradu mnogo godina ranije i o utakmici koja je prekinuta zbog magle. Za Milan je ta utakmica mnogo važna i zato mi je bilo interesantno da dođem na stadion na kome je igrana. Pobedili smo i prošli u Ligu šampiona.

Kafu je podsetio na utakmicu igrane u jesen 1988. iz koje je nastao veliki Milan s kraja devete decenije prošlog veka. Rosoneri su se izvukli iz beogradske magle i osvojili Kup šampiona 1989. Godinu kasnije je „potvrdili“ su titulu i 26 godina kasnije je poslednji su koji su ostvarili takav podvig.

Zanimljivo, Milan je posle gostovanja u Beogradu pre jedanaest godina krenuo u osvajanje Lige šampiona 2007. To je za sada poslednja „srebrna amfora“ koju su podigli fudbaleri Milana. Držao ju je i Kafu i tako se učlanio u društvo ambasadora Ture trofeja i kao takav došao ponovo u glavni grad Srbije.

- Osvajanje Lige šampiona zahteva mnogo požrtvovanja, odgovornosti, sreće, a najviše upornosti. Ko sve to pored kvaliteta skupi na jednom mestu biće pobednik Lige šampiona. Imao sam čast da igram u takvoj ekipi Milana i da se posle vrha sveta popnem i na vrh Evrope. Posle toga je bilo teško pronaći nove motive zašto bih ostao na terenu i ubrzo sam završio karijeru. Otišao sam zadovoljan. Posle svega što sam dobio od fudbala nemam više šta da tražim – tiho je, a zadovoljno, zaključio Markos Evangelista de Moraiš.

Kafu, ako neko ne zna.