Stojković se vraća na gol reprezentacije: Najteže protiv „lakih” rivala

Tačno deset godina pomenuti čuvar mreže je broj jedan na golu Srbije, a s obzirom na ogromno iskustvo i bezbroj dobrih odbrana čak i kada Orlovima nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako u nastavku kvalifikacija dobije prednost u odnosu na konkurente.

Iako sa Ostrva uglavnom stižu samo reči hvale, Stojković je skroman kada meri sopstveni učinak. 

– Izbegavam da slušam pohvale. Svestan sam da je ovo  fudbal i da se samo rezultati na kraju gledaju. Ne osvrćem se mnogo na to, kao što sam činio dok sam bio mlađi. Pohvale mi zadaju još veći teret. Jednom kad nešto uradiš automatski si postavio standard ispod kojeg ne možeš da ideš. Posle toga mora da bude isto ili bolje – pojasnio je Vladimir Stojković, prvi golman reprezentacije Srbije.

Dobre odbrane u klubu vratiće vas verovatno  Stojkovića na gol Srbije?

– Sada sam u godinama kada isključivo razmišljam profesionalno i o rezultatu. Tu sam da pomognem reprezentaciji, sve dok sam potreban.

Kako su vas prihvatili u Notingemu, da li vam je bilo teško na početku?

– Da imam 25 godina bilo bi mi teško da se naviknem na novu sredinu. Iskusniji sam prošao sam mnogo toga, selio se iz zemlje u zemlju, tako da nemam problem sa adaptacijom. Najgore i najteže od svega mi je upoznavanje sa saigračima, odnosno dok ne zapamtim, ko je ko. Posle sve to pređe u automatizam. Na prvom treningu kada si novajlija uvek razmišljaš kako se ko zove, ne možeš da progovoriš. Taj period je iza mene, ušao sam u sistem za ovih mesec dana. Super je čak i što sam odmah branio protiv Aston Vile.

U prošlosti ste imali mnogo problema sa reprezentacijama koje su daleko od kvaliteta Srbije. Naročito je bilo teško protiv Jermenije, Azerbejdžana, Kazahstana i svih tih reprezentacija koje dolaze sa istoka. Kako protiv Moldavije?

– Jermenija nam je zadavala glavobolju više puta. Kod Klementea nismo centar prešli protiv njih. Sada igramo protiv Moldavaca, koji su takođe autsajderi, a uz to nemaju nikakav pritisak. Moramo da pobeđujemo, nije bitno kojim rezultatom i sa 1:0, iz jednog šuta, samo da dolazimo do tri boda. Tako se i titula u prvenstvu osvaja. Mogu da navedem bezbroj primera gde su veliki klubovi ili reprezentacije stizale do trofeja posle minimalnih pobeda, odnosno jednog šuta na gol.

Zašto Srbija ne može tako?

– Prošle godine smo imali oko deset utakmica, igrali smo dobro, stvarali šanse i niko nas nije nadigrao. Da smo pobedili Portugaliju na njihovom terenu ili u Beogradu ne bi bilo nezasluženo. Sa druge strane oni su Albance jedva  dobili sa 1:0  i to u poslednjih pet minuta, a na kraju su postali prvaci Evrope. Kada bi Srbija kod kuće dobila nekoga tim rezultatom, mislim na autsajdere, čini mi se da smo stvorili takvu atmosferu da je bolje izgubiti, nego da pobedimo minimalcem. Moramo to da presečemo u glavama i da dajemo golove iz odbitka, slobodnjaka, kornera. Tri boda su tri boda, vraćaju samopouzdanje. Ovako smo stalno pod nekim pritiskom.

Da li su ovo najteže utakmice za igranje, jer je protivnik navodno lak?

– Jesu, jer se mnogo očekuje protiv uslovno rečeno „lakih” protivnika. Ovde može mnogo da se izgubi. Neće nam biti lako u Kišinjevu. Male su razlike u kvalitetu među reprezentacijama, više nema ubedljivih pobeda, sve su to minimalci uglavnom. 

Sa koliko biste bodova bili zadovoljni iz oktobarskih utakmica?

– Naravno sa šest. Znamo da je Austrija reprezentacija za poštovanje, ali i mi imamo kvalitetne igrače. Biće to utakmica u kojoj je sve moguće, ali ćemo se trudi da izađemo kao pobednici. Sve, odnosno zavisi i od dešavanja na terenu. Ako ne dao Bog gosti budu imali već posed lopte ili daju gol prvi, bićemo zadovoljni i sa remijem. To je primer utakmice sa Republikom Irskom, mada smo mogli i tri gola da im damo – zaključio je Stojković.