Džikić: Sve je ovo prebrzo, ima onih koji nisu spremni da se nose sa time da budu uspešni i poznati

Iako u pojedinim trenucima crno-beli izgledaju kao da plešu na terenu po dobro utvrđenim taktovima, realnost je da je harizmatični šef struke Parnog valjka apsolutno u pravu kada uz „majke mi“ ubeđuje prisutne da njegov tim može još.

Ako ni zbog čega drugog, ono zbog individualnih kvaliteta pojedinaca koji još nisu u pravom ritmu. Za Novicu Veličkovića svi znamo šta može. Za Frenka Robinsona logika kaže da je daleko bolji od onoga što prikazuje.

Branislav Ratkovica i pored sjajnih predstava ne može da bude na maksimumu ako je propustio skoro sve pripremne mečeve. Isto važi za Mihajla Andrića koji je propustio celu prošlu sezonu!

Marinković svakodnevno raste, Birčević, Majstorović i Luković se još privikavaju na sve što nosi igranje u Partizanu...

Samo od Vilijama Hečera ne može da se očekuje više od onoga što je pokazao. Šta tražiti više od tipa koji ubaci deset poena i asistira u poslednjih pet minuta neizvesnog meča u uzavreloj atmosferi?

Šta mu reći osim „bravo“ posle šest trojki i šest asistencija u duelu sa timom koji bi lako mogao da bude jedan od protivkandidata za plasman u plej-of?

Hečer je posle meča odgovarao na nekoliko tema, isto kao i Džikić tokom veoma duge konferencije. O Ciboni.

– Žižić nam je zadao dosta problema, ali kad se podvuče crta, igrali smo dobro. Velika pobeda, sada smo na 3-0. Navijači su nas podržavali tokom uspona i padova, pomogli u periodima kada po nekoliko minuta nismo mogli da damo koš – rekao je Hečer.

O ispuštanju prednosti.

– Dva puta nam se desilo – podseća Amerikanac.

– U takvim trenucima je dobro imati iskusne igrače, kao što smo Ratkovica i ja, koji ne padaju u paniku. Igrali smo kod kuće, trebalo je samo da se smirimo i organizujemo nekoliko dobrih napada. Jeste loše za nerve, jer kada imaš 15 poena razlike, želiš da odeš na 20. Ali, ako se to ne desi, moraš da ostaneš priseban i uradiš ono što je potrebno da sačuvaš pobedu. Nama je to uspelo.

O ubrzanom ritmu utakmica.

– Mnogo pričamo o tome kako nijedna utakmica nije pitanje života i smrti – ističe Aleksandar Džikić.

– Toliko brzo se igra, a ja ne smem da dozvolim da psihički oporavak traje tri dana. Fokusiramo se uvek na prvu sledeću utakmicu. Razmišljaju oni i na dalje, ne mogu ja da imam punu kontrolu. Sve je ovo prebrzo. Deo kvaliteta igrača je i kako podnosi stres u dobrom i lošem. Ima onih koji nisu spremni da se nose sa time da budu uspešni i poznati.