Ako ste mislili da su Aleksandar Dragović, Zlatko Junuzović i Marko Arnautović, jedini predstavnici Srbije u austrijskoj reprezentaciji, onda ste se grdno prevarili. Zajedno sa našom trojkom, na terenu, glavni posao u ekonomatu poveren je još jednom čoveku sa naših prostora – Šiđaninu Jovici Marjanoviću.
Stasiti Srbin, zategnut kao da je u najboljoj igračkoj formi, od 2007. godine šef je ekonomata austrijskog državnog tima! Od toga, čak četiri leta posao je obavljao sa državljanstvom Republike Srbije!
Budžet u ruci
Posao šefa ekonomata, u Austriji, podrazumeva široka ovlašćenja...
– Na meni je, bukvalno, sve. Od ugovaranja poslova, organizacije priprema i putovanja do budžeta ekonomata.
Samo privatno na srpskom
Profesionalne norme jasno definišu jezik komunikacije i sa fudbalerima sa naših prostora.
– U svlačonici, hotelu, terenu... pričamo na nemačkom jeziku. Srpskim se služimo isključivo u privatnim razgovorima – objašnjava Marjanović.
– Rođen sam u Pelagićevu, kraj Brčkog, ali sam žitelj Šida od 1981. To je moj grad, tamo su mi prijatelji... Srbija je moja zemlja – otkrio nam je Marjanović, u uskom krugu drugara, u hotelu „Kraun plaza”, uoči polaska austrijske ekspedicije na stadion „Rajko Mitić”.
Životni uspeh našeg čoveka u Beču stao je u jednu reč – profesionalizam. Posle karijere u bečkoj Admiri, prerano prekinute zbog povrede ligamenata kolena.
– Na poziv selektora Hansa Krankla dobio sam šansu da radim, kao honorarac, u ekonomatu državnog. Vremenom sam zaslužio stalan posao, od 2011. i kao državljanin Austrije. Sa svim reprezentativcima imam sjajan odnos.
A u biografiji i preko 200 utakmica. Princip je svuda isti – priprema, utakmica, pakovanje i tako ukrug.
– Nisam se umorio, naprotiv. Iskustvo me naučilo da u svakom trenutku znam šta je od opreme svakog fudbalera spakovano. O brojevima cipela reprezentativaca da ne pričam – sve to držim u glavi.
Marjanović je iza sebe pretutnjao čak tri velika takmičenja.
– Možda Austrija nema superzvezde evropskog fudbala, ali ponosi se momcima za primer. Alaba je, na primer, u Beogradu, pre utakmice, bez pogovora odvojio 60 minuta za slikanje sa ljudima. U tome je poenta, ti momci, naoko nedodirljivi, imaju srce i ništa više. O Alabi se u Austriji pričaju bajke, otac mu je iz Gane, majka Filipinka, a navijači ga obožavaju. Njemu, tik uz rame, stao je i naše gore list, Marko Arnautović.
Nabijen raspored ne ostavlja prostor za odmor. Austrijanci su se odmah posle gostovanja u Beogradu, čarter letom, vratili u Beč.
– Nisam mogao da izgubim, moje srce je i dalje u Srbiji. Za mene su ove utakmice možda i najslađe, sedeo sam na klupi i 2009, kad su naši Srbi slavili pobedu nad Austrijom od 1:0. Vidimo se u Beču... – razdragana srca najavio je skoro viđenje Jovica Marjanović.
Još jedan od naših ljudi uspelih van Srbije. Svaka čast...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
