Muslin: Dao sam Tadiću glavnu ulogu

Nebo je nad celom Srbijom sivo, međutim, za fudbalsku Srbiju odavno jedan oktobarski dan nije bio tako lep i pozitivan kao onaj posle velike pobede Srbije na stadionu „Rajko Mitić” protiv Austrije (3:2).

Posle skoro, pa besane noći, ali ne zbog brige i problema koji su ga morili, već jer mu telefon nije dao mira Slavoljub Muslin, selektor Orlova sumira utiske.

– Ostao sam do kasno budan, jer sam želeo da pogledam i reprizu naše utakmice sa Austrijom – zadovoljno će Slavoljub Muslin.

Verujem da vam se usijao telefon, da li ste stigli da pročitate poruke i odgovorite na sve pozive?

– Dobio sam mnogo poruka i plašim se da ću zaboraviti nekoga da spomenem. Svima se zahvaljujem ovako javno, nisam imao vremena da odgovorim baš na sve. Drago mi je što vidim koliko nas ljudi podržavaju pre svega zbog igrača.

Kako ste uspeli da pozitivnu energiju prenesete na igrače, a onda i na ostatak fudbalske Srbije?

– Nadam se da moja pozitivna energija zaista i deluje na igrače. Pokušavam uvek da je prenesem na njih, a protiv Austrije se osetila ne samo na terenu, već na celom stadionu. Reprezentativci su se pobedom odužili publici, ali tek će to biti bolje. Stvorili smo dobru atmosferu, a imali smo sreće da nas prate i dobri rezultati. Sve to može da doprinese da budemo još uspešniji.

Sa čime ste konkretno zadovoljni u igri, a šta vas je zabrinulo posle utakmice sa Austrijom?

– Primamo mnogo golova. Nećemo, ipak, sada da okrivimo samo odbranu. Kada pričam o tome, ne vidim samo jednu liniju tima, već ovaj problem uklapam u celinu. Isto je i kad napadači ne daju golove, nije u toj situaciji to samo njihov problem. Ovo je pitanje ravnoteže u ekipi. Igramo ofanzivan fudbal, stvaramo mnogo šansi, dali smo čak osam golova u tri utakmice. U takvoj igri više je igrača pred protivničkim golom, a to opet znači i da se manje branimo. U takvim situacijama protivnici dolaze u šansu i primamo golove. U svakom slučaju lepše je na kraju 3:2, nego 1:0.

A kojim segmentom ste zadovoljan?

– Raduju me igra, golovi, požrtvovanje, odnos prema radu, dresu... Počinjemo da bivamo pobednici. Uspeli smo dva puta da se vratimo u utakmicu, a svi su verovatno pomislili da ćemo da pasti. Nasuprot tome mi smo nastavili da napadamo, a plod takve igre je treći gol protiv najjačeg protivnika u našoj grupi.

Greške su sastavni deo fudbala, ali da li su one u našem timu posledica čestih promena u poslednjoj liniji, odnosno ne priviknutosti na novi sistem igre?

– Moramo još da se uigramo, mada nemam mnogo vremena u ovom periodu da radim sa igračima. Praktično prošle nedelje nismo ni trenirali, jer smo igrali dve utakmice u sedam dana. Činjenica da smo često menjali odbranu utiče na uigranost. Čak i u klubu gde se radi svaki dan potrebno je vreme da bismo imali dobro uklopljenu odbranu. Za sedam dana to je jako teško uraditi. Čak ni igračima nije lako da se naviknu jedni na druge. Što se tiče sistema, mislim da to nema veze sa greškama, jer je manje prohodan za protivnike. Sama formacija 3-4-3 dovoljno govori da napadamo sa tri igrača i još dva bočna, tako da nam je potrebno vreme da se vratimo nazad. Sve su to neke stvari na kojima bi još trebalo da radimo.

Utisak je da se igrači brzo zadovolje stečenim vođstvom i kao po navici vraćaju se u defanzivu, braneći rezultat. Da li je to do mentaliteta naših igrača ili je više strah?

– Stalno govorim igračima da nastave da igraju kao što su činili do vođstva, odnosno da ne staju i ne misle na rezultat. To su već psihološki problemi koje vučemo iz prošlosti. Igrači imaju ogromnu želju da pobede i sačuvaju rezultat i onda počinju da se vraćaju nazad. To je rad na duge staze, ali već je vidljiv pomak. Sve sada funkcioniše mnogo bolje nego na početku. Zajedno smo ukupno radili na šest utakmica, plus četiri nedelje. Ostale reprezentacije u našoj grupi imaju trenere i igrače koji skoro pet godina sarađuju i igraju zajedno.

Ne volite da pričate o pojedincima, ipak jedan igrač se izdvojio. Šta ste uradili sa Dušanom Tadićem kada je postao glavni igrač reprezentacije?

– Tadiću sam, pre svega, ukazao poverenje, kao i ostalima koje sam do sada pozivao u državni tim. Dobio je ulogu u timu koja njemu najviše odgovara, važnost da bude vođa napada i veznog reda. Njegove partije su zavisne i od saigrača i sistema igre, nema samo jedne komponente za uspeh, ima ih mnogo. Radimo i na psihološkom planu igrača, što je važno na ovom nivou bavljenja fudbalom.

Da li mislite da ste Aleksandra Mitrovića dodatno motivisali „hlađenjem” u Moldaviji?

– Možda je i to u pitanju, a možda i kritike publike, novinara, fudbalskih radnika... Nije to bilo nikakvo „hlađenje” u Moldaviji, već sam objasnio da igrač koji nije standardan u klubu, teško da u tri dana može da odigra dve utakmice. Mislio sam da nam je Mitrović potrebniji za Austriju i bio sam u pravu.

Kako komentarišete rezultate u našoj grupi. Vels je igrao nerešeno u Kardifu sa Gruzijom, a Srbija je izbila na prvo mesto?

– Prvo mesto u grupi objašnjavam našim dobrim radom. Bez obzira što malo vremena provodimo zajedno, prezadovoljan sam učinkom. Mnogo je odricanja kako sa naše tako i sa strane igrača. Imamo i ogromnu podršku čelnih ljudi FSS, predsednika, potpredsednika... Ne mogu ništa sam, kolektivni rad je neophodan i bitna komponenta. Upravo je to ključ za uspeh. Što se tiče drugih utakmica, gledao sam ranije meč između Austrije i Gruzije. Nisu Gruzini zaslužili da izgube, isto važi i za njihov duel sa Republikom Irskom. U Kardifu je čak trebalo da pobede, imali su odličnu šansu za 2:1. Gruziju ne bi trebalo zanemarivati, sa njom moramo da budemo oprezni. U našoj grupi svako svakoga može da pobedi.

Da li je rano pričati i razmišljati o utakmici u Kardifu, ili je ovo vreme rezervisano za slavlje?

– „Operacija Vels” počela je još u nedelju uveče posle utakmice sa Austrijom. Prvo ide analiza našeg meča, da vidimo gde smo grešili, šta je bilo dobro, da bismo se spremili za naredni meč. Čekamo, zatim, izveštaj Zorana Filipovića koji je gledao utakmicu u Kardifu. Imamo mesec dana do te utakmice, ali nema odmora.

Primetno je bilo više publike nego na prvom meču. Publika nije zviždala igračima posle loših dodavanja i primljenih golova. Čak je i Stojković prošao bez toga, da li to znači da je prvi korak ka „pomirenju” sa publikom napravljen?

– Nadam se da je tako, ali prvo moramo da napravimo još dobrih rezultata do juna, kada opet budemo igrali na domaćem terenu. Momci su zaslužili podršku. Promenili su odnos prema državnom timu, a to su pokazali na utakmicama. Na neki način smo vratili veru u reprezentaciju, koju su navijači opravdano izgubili. Sada je ovo druga ekipa, verujem da će biti još bolja. Trebalo je sa naše strane da dođe prvi korak, da pokažemo da smo dostojni državnog tima, a da onda i zaslužimo podršku protiv Austrije – zaključio je Slavoljub Muslin.