Karakašević se sa medaljom oprašta od reprezentacije

Aleksandar Karakašević već neko vreme priča da će se od reprezentacije oprostiti sa medaljom na Evropskom šampionatu. Iako je najavu penzije, kad su sportisti u pitanju, uvek najbolje ne uzimati zdravo za gotovo, izjavu da želi medalju u Budimpešti, realno je očekivati.

Evropski prvaci Karakašević i Litvanka Ruta Paskauskiene igraće zajedno u miksu, a biće u dublu i sa momkom s kojim je već osvojio bronzanu medalju u dublu Bojanom Tokićem.

U ovom trenutku reprezentacija u kojoj su pored Saleta, Marko Jevtović i Žolt Pete, pojačana je i za Rutu. Litvanka je doputovala u Bečej na pripreme sa Saletom i ostaće u Srbiji do odlaska u Mađarsku u ponedeljak.

- U Bečeju je planirano da treniramo sedam dana – istakao je Karakašević. – U poslednje vreme veoma dobro sam igrao u singlu, tako da ni tu ne bi trebalo da bude kiksa, ali najviše očekujem od parnih disciplina.

U miksu Sale i Ruta, prvo zlato osvojili su 2000. Pet godina kasnije Ruta je bila tvorac istorije s Karakaševićem kad je osvojeno prvo zlato za Srbiju, a podvig su ponovili 2007. i 2008. Paskauskiene je osvojila i zlato u singlu.

Sa Tokićem, Sale ima bronzu na Evropskom šampionatu 2011, kad je osvojio i bronzu u pojedinačnom delu.

- Dugo nismo igrali zajedno. Na prošlom Svetskom prvenstvu je u poslednjem trenutku otkazao, pre toga sam jedno preskočio, jer sam bio povređen. Objektivno nismo odigrali ništa od 2011.

Ni sa Rutom nije dugo igrao, ako se izuzme SP u Maleziji.

- Tu nismo imali mnogo šansi i nisam zadovoljna kako smo odigrali – rekla je Ruta.

Na partnerstvo koje traje već dugo, Ruta se ne žali.

- Sale i ja već skoro dve decenije igramo zajedno. Toliko puta smo igrali i uvek je poseban osećaj. Dobro se razumemo i to je najvažnije. Nadam se da će tako da bude i u Budimpešti. Obećala sam i mami, rešila sam i ja da se oprostim od reprezentacije. Ovo mi je posledi šampionat i biću sama u Budimpešti. Mama, koja mi je trener, ostaće kod kuće. To je prvi put. Kad sam polazila, rekla mi je da moram da osvojim medalju. Sad moram, zbog nje – obećala je Paskauskiene.