Partizan i Cibona, jedini evropski prvaci, u društvu od 40 klubova okupljenih pod kapom FIBA, klubovi su koji daju legitimitet takmičenju da bi se zvalo Liga šampiona.
Svi ostali, bogatiji, poznati i nepoznati u takmičenju koje startuje u utorak 18. oktobra ne mogu da se pohvale ne samo da nikada nisu osvojili, već da su ikada došli blizu takvog podviga.
A oba šampiona Evrope o kojima govorimo muka je naterala da se opredele za Ligu prvaka. Zagrepčani su pre dve godine bili u dugovima do guše i još lane su prešli pod kapu FIBA, Partizan iz sličnih razloga je taj korak učinio ovog leta. Konkurencija kakva je trenutno u ovom takmičenju apsolutno odgovara operaciji - „Resetovanje evropskih šampiona” koja se sprovodi u Humskoj i na Tuškancu.
Upravo duel timova sa višedecenijskim rivalitetom bio je prilika da sa Aleksandrom Petrovićem, stručnjakom koji je u rukovodstvu Cibone razgovaramo o radikalnom rezu na koji su bili prinuđeni svi košarkaški kontinentalni šampioni iz našeg regiona.
- Što se Cibone i Partizana tiče mislim da su pre svega višegodišnja jurnjava za rezultatima i sezone igranja Evrolige uzele danak. U toj Evroligi svake godine se podizala granica ekonomskih budžeta, a to su Partizan i Cibona pokušavali da prate, jer su hteli da ostanu u trci. A to vrlo dobro znam, jer pre dve godine kad sam stigao u klub da ga, kao što rekoste resetujem, dug je praktično bio 15 miliona evra. Srećna je okolnost što smo dve godine posle toga došli na nulu i možemo da počnemo dobar zdrav projekat u kome definitivno više neće biti razbacivanja novaca, nego ćemo se okrenuti proizvodnji. Verujem da je isti slučaj i sa Partizanom - počeo je priču Petrović.
Kad je reč o klubovima sa takvom istorijom, na toliki korak unazad nije se lako odlučiti. Pogotovo, jer su navijači i javnost navikli na vrhunske domete.
- Iza nas su dve godine, rekao bih, mukotrpnog odricanja, katkada i dobijanja po ušima u vidu neugodnih rezultata. Ali, jednostavno to je cena koju morate da platite.
Prazan džep ponekad mnogo košta
Govoreći o igračima iz Cibonine škole Petrović je pomenuo i Ivicu Zupca, igrača koji je iz dresa Mege otišao u Lejkerse.
- Zbog manjka novca u datom trenutku, on je na žalost, u onoj limunadi prešao u Mega Leks. Miško (Ražnatović p.a.) se hvali kao da je on stvorio tog dečka, a Zubac je došao iz Cibone. Praktično na pladnju je otišao u NBA iz Mege. Kad imate finansijske probleme takve stvari morate da očekujete. Ali takvih udara je sve manje i biće ih još manje.
Petrović je u izlaganju povukao paralelu Beograd - Zagreb.
- Sa druge strane, ako danas želite da pratite trend u Evropi, najbolji klubovi imaju budžete između 20 i 30 miliona evra. Pojavila se Cedevita koja ima novac, enorman za naše regionalne okvire. Oni bez ikakvih problema mogu ući u pet, šest miliona evra budžeta. Isplivali su, s obzirom da je Cibona ušla u probleme. Pretpostavljam da je slično i u Srbiji, Zvezda je iskoristila prazan prostor koji je ostao iza Partizana. Mi jednostavno moramo da se vratimo na manje budžete i lošije ekipe i da čekamo svetlo na kraju tunela.
Ova dva šampiona, nisu, ipak u najtežoj poziciji. Upitan da li Jugoplastika i Bosna imaju šansu da se vrate, „Aca trica” bez premišljanja odgovara:
- Nisu nestali. Nisu bankrotirali. Za Bosnu pouzdano znam da bi za godinu, dve dana mogla da se vrati na veliku scenu. Došla je grupa ljudi koja može da kvalitetno klub postavi na noge. Što se Jugoplastike, odnosno Splita tiče, već godinama je tu, prošla je teški period, međutim nikako da se, kao što Dalmatinci vole da kažu, „odrebati” i krene na gore, već stoje na istom mestu. Ono što svi moramo da napravimo, a što ćemo mi u Ciboni da učinimo je da posle dve, tri godine čišćenja i dovođenja do nule, je da definitivno pronađemo privatni kapital, jer bez toga nema dalje. Moramo da se adaptiramo na novonastale uslove. Mislim da je Cibona blizu tog rešenja. Za očekivati je da će u sledećih šest, sedam godina imati stabilan budžet od oko dva miliona evra koji bi joj garantovao korektnu ekipu, jer imamo dosta naših igrača. Kao što vidite Žižić je danas apsolutno najbolji centar, Zubac je takođe naš proizvod.
Na pomen dva miliona evra, logično se nametnulo pitanje koliko bi iznosio realan budžet za klubove iz našeg regiona da bi mogli da pariraju bogatijim evroligašima. Budžet sa kojim bi igrače poput Ciboninog Žižića mogli da zadrže barem do 22 godine.
- Vi znate za finansijsko pravilo Evrolige, po kome morate da imate menicu kojom garantujete pet, šest miliona evra kako ne biste u nekom trenutku odustali. Ipak, ukoliko imate svoju bazu od 50 odsto tima, svojih pet, šest igrača, onda vam je dovoljno dva, do dva i po miliona evra. Mislim da sa tim novcem klubovi kao Cibona i Partizan, s sa dosta igrača iz svoje škole, mogu da kupe dvojicu ili trojicu igrača koji donose prevagu i onda ste u igri. Srećna je okolnost što je sport, posebno kad govorimo o košarci, predivan, jer neko ko je 20 puta skuplji ne znači da je 20 puta bolji od vas.
Evroliga je počela, sledeće sedmice kreće i Liga šampiona, situacija koja najmanje odgovara evropskoj košarci. Kako budućnost ovih takmičenja vidi Aca Petrović?
- Definitivno se mora dogoditi pomirenje. Bilo bi najidealnije da Evroliga kontroliše najkvalitetnije, da li sa 16, 20 ili 24 kluba, a da se dogovorom od Evrokupa i FIBA Lige šampiona stvori drugo takmičenje koje bi imalo protočnost ka Evroligi. Verujem da na kraju krajeva do toga mora da dođe, jer ovakva situacija nigde ne vodi. Košarka sa ovih prostora je najveća kolateralna žrtva, jer regionalna liga u principu pati zbog toga. Mada smo i mi napravili par velikih grešaka. Glasao sam za, ali definitivno mislim da bismo morali da gledamo da ABA liga bude maksimalno kvalitetna, što znači da ima 10, najviše 12 učesnika. Previše je 14, razvodnjava se kvalitet. Moramo da stremimo ka jednoj dobroj regionalnoj ligi - zaključio je Petrović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
