Braća od zlata - Sergej i Vanja Milinković-Savić

Zlatko i Zoran Vujović obeležili su kao braća epohu reprezentacije SFR Jugoslavije. Crvena zvezda se ponosila Boškom i Milkom Đurovskim, Goranom i Zoranom Đorovićem, Partizan Miodragom i Miloradom Bajovićem, kasnije Dragoljubom i Brankom Brnovićem...

Sergej i Vanja Milinković-Savić drugačiji su primer od prethodnika. Nikad u matičnom klubu, Vojvodini, nisu igrali zajedno, sem kratko u mlađim kategorijama. Trenutno su u inostranstvu, vezista u Laciju, golman u Lehiji, a od septembra su stalno zajedno na terenu u dresu mlade reprezentacije.

Obojica su članovi zlatne reprezentacije Srbije do 20 godina, svetskog prvaka 2015. na Novom Zelandu. Sergej je dobio bronzanu loptu, a Vanja je ceo turnir bio rezerva neprikosnovenom Predragu Rajkoviću. Finiš kvalifikacija za EP mladih u Poljskoj potvrdio je da Orlići ne mogu bez novosadske braće. Biće tako i u baražu sledećeg meseca, ako Bog da i na završnom turniru od 16. do 30. juna sledeće godine.

- Debitovao sam na golu protiv Republike Irske u Novom Sadu. Bio sam loš kako su mnogi i ocenili. Nervoza me je uhvatila od početka utakmice zbog lošeg terena kao posledica igranja tri superligaša na njemu do početka septembra. Imao sam loš dan, nije se ponovio u narednim utakmicama – vratio se na meč sa Ostrvljanima Vanja Milinković-Savić.

Sergej se odavno odomaćio u mladoj reprezentaciji. Pozivi selektora A tima Radovana Ćurčića i Slavoljuba Muslina na kratko su ga odvajali od omiljenog društva. Uvek je imao želju da pomogne vršnjacima jer zna da vreme radi za njega i da mu je korisnije da igra za Orliće, nego da samo sedi na klupi seniorskog državnog tima.

- Jedni smo od favorita u baražu. Verujem da nam finalni turnir neće izmaći, a u Poljskoj ćemo sigurno jurišati na visok plasman. Utakmice su teže i zahtevnije nego u omladinskoj konkurenciji, ali imamo kvalitet da ponovo budemo u vrhu. Mogao sam prošle godine da odem na EP u Češkoj, ali odabrao sam SP na Novom Zelandu jer sam znao da ću imati značajniju ulogu i naravno da se nisam pokajao – podseća vezista Lacija.

Vanja je pažnju javnosti izazvao potpisom za Mančester junajted sredinom 2014. Branio je kao pozajmljeni igrač za Vojvodinu, pričalo se da velikan iz Engleske plaća 10.000 evra Lalama za svaku utakmicu Milinković-Savića u matičnom klubu. Od početka 2016. golman Orlića i Crveni đavoli nemaju zajedničke interese.

- Raskinuo sam ugovor jer Mančester junajted mi nije našao klub za pozajmicu. Nije mi žao iako je u pitanju ogroman klub, najveći na svetu. Čovek koji je bio zadužen za mene poneo se nekorektno, ne bih da mu pominjem ime.

Dolazak u Lehiju pokazao se kao ispravan potez za Vanju. Brzo se izborio za mesto ispred mreže, ove sezone je ne samo nezamenjiv u timu, već i jedan od istaknutijih igrača poljske Ekstraklase.

- Cela godina mi je uspešna. Lehiju ipak, shvatam kao odskočnu dasku za veći klub i drugu zemlju. Prelepo mi je u Gdanjsku, ali imam više ciljeve. Srećan sam i što će se EP za mlade igrati na stadionu Lehije, samo još da se izborimo za učešće.

Društvo talentovanom golmanu u poljskom klubu prave Miloš Krasić i Aleksandar Kovačević.

- Šteta je što propisi ne dozvoljavaju da više od dva igrača van Evropske Unije budu istovremeno na terenu. Krasić i ja smo redovno u timu, Aca je na klupi, a zaslužuje da igra i verujem da će dočekati veću šansu.

Sergej je posle podviga na Mondijalitu iz Genka prešao u Lacio za deset miliona evra. Prva godina poslužila mu je za privikavanje, u više perioda imao je status standardnog prvotimca, a ove sezone je nezamenjiv. Srpski starosedeoci u dresu Neroazura Dušan Basta i Filip Đorđević mogu da zavide mladom reprezentativcu na minutaži.

- Zadovoljan sam. Rekao sam na početku sezone da više ne bih imao opravdanja ako ne igram kako mogu. Savladao sam dobro i italijanski jezik. Posle utakmice protiv Milana prvi put sam za jednu tamošnju televiziju govorio na italijanskom. Nije mi bilo svejedno jer je u pitanju bila kontakt emisija i emitovala se uživo, gosti u studiju postavljali su mi pitanja dok sam bio u miks zoni. Snašao sam se i svaki sledeći put biće mi sve lakše. Na terenu problema u komunikaciji sa saigračima ni ranije nisam imao.

Mediji na Apeninima prošle nedelje, dok je Sergej bio na pripremama Orlića, nazvali su ga „igračem od zlata“, posebno se baveći poverenjem koje u njega ima Simone Inzagi, za razliku od finiša prolećnog dela prošlog prvenstva.

- Kad je Inzagi postao trener umesto Stefana Piolija tek sam se bio oporavio od povrede. Jurili su se bolji rezultati i trener nije našao prostor za mene. Od letos je sve drugačije, Simone me je upoznao bolje na pripremama, izborio sam se za mesto u prvoj jedanaestorici, uzvratio sam dobrim igrama za šansu.

Lacio je do ovog vikenda zauzimao treću poziciju u Seriji A. Tako je bilo i u sezoni 2014/15 pre nego što je Sergej stigao iz Belgije, dok je prošla sezona za zaborav jer se klub nije plasirao na evropsku scenu.

- Super smo se „namestili“. Imamo mladi tim, ali uz nekoliko iskusnijih igrača postali smo neugodan rival za sve. Cilj nam je da izađemo u Evropu. Poslednjih sezona Juventus je neprikosnoven, Napoli je redovno drugi, i sad se prognozira da Torinezi i Napolitanci imaju prednost. Sezona je ipak, duga, videćemo. Želeli bismo iznad svega mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona ili bar direktno učešće u Ligi Evrope.

Lehija je, s druge strane, najprijatnije iznenađenje u Poljskoj. Posle sezone u kojoj je najvažnije biti ostati član Ekstraklase Vanjin tim donedavno se šepurio sa prve pozicije. Trenutno je klub iz Gdanjska na trećem mestu.

- Očekivali smo da budemo pri vrhu. Klub su preuzeli moćni ljudi, uložili veliki novac i prave vrhunski tim. Poraz od Lehije spustio nas je na treću poziciju. Ambicije su nam da budemo u vodećem kvartetu. Poljski model takmičenja preslikan je prošle sezone u Srbiji, osam ekipa posle 30 kola nastavlja takmičenje u plej-ofu, a ostali u plej-autu. Doigravanje među najboljima neće da nam izmakne – optimista je Vanja.

Sergej je odlaskom u Italiju možda i ispunio snove. Vanja je kao zemlju u kojoj bi voleo da nastavi karijeru označio Španiju, državu u kojoj je rođen.

- Španija je zemlja iz snova, sunčana, sa velikom obalom, sličnog su mentaliteta kao Srbi. Ne bih se bunio da odem kod brata na Apenine, ali više bih se radovao odlasku na Iberijsko poluostrvo – rekao je mlađi od braće Milinković-Savić.

Obojici je želja i da nose dres istog kluba, mladi su (21, 19), ima vremena za tako nešto, ali i sami ne veruju mnogo da će im se snovi ostvariti.

- Realnije je da igramo jedan protiv drugog nego zajedno, a da u reprezentaciji budemo saigrači – zaključio je Sergej.