Šoškić: Stideo sam se gola koji sam dao Beari

– Ne znam šta novo da kažem što već nisam rekao – veliki čovek, veliki sportista, dobar roditelj, suprug, eto to je bio Vladimir Beara. Kad kažem veliki čovek, to toliko lepo zvuči, a Beara je zaista bio veliki u svakom pogledu – u dahu izgovara legendarni Šoškić.

Karijera najboljeg golman u istoriji Crvene zvezde preplitala se sa karijerom najboljeg Partizanovog čuvara mreže svih vremena:

– Za Bearu me vežu lepe uspomene i iz jugoslovenskog reprezentativnog fudbala u koji sam stigao kad se on opraštao. Poštovao sam ga i zbog godina, jer je bio stariji od mene i zbog kvaliteta...

Legendarni Šole svoju vezu sa Bearom ilustruje kroz tri slike fantastične karijere.

 – Prva je trenutak kad sam umesto Beare ulazio na gol reprezentacije. Igrali smo protiv Mađarske u Beogradu (11.oktobra 1959) i Ćirić je posle dva primljena gola odlučio da izvuče sa terena Bearu. Taj trenutak i moj susret sa njim – bio je i lep i tužan – menjao sam jednog velikana kome sigurno nije bilo prijatno u tim trenucima...

Drugi bliski susret Beare i Šoškića usledio je u Kupu Jugoslavije i bio je specifičan jer je do njega došlo prilikom izvođenja penala:

– Bilo je 2:2 i pobednika su odlučivali penali. Prvo su šutirali igrači Zvezde, a onda mi – takvo je pravilo bilo. Odbranio sam dva penala, a onda smo šutirali mi... Znao sam koliko je Beari bilo teško dati gol i da se uvek baca u levu stranu, zato sam rekao mojima da šutiraju u desnu... I svi su klimali glavama. Toma Kaloperović je šutirao prvi i to u drugu stranu i Beara mu je odbranio – priseća se Šoškić, a u autobiografskoj knjizi „ŠOLE” autora Vanje Bulića citiran je i tadašnji dijalog sa prvim penaldžijom crno-belih na toj utakmici:

– Ubiću te posle u svlačionici....

– Ne znam šta mi je bilo, kao da me je omađijao – branio se Kaloperović...

Sledeće penaldžije savladale su Bearu i na red je došao Čebinac.

– Rekao sam mu Zeko, moraš da daš gol! Moraš, razumeš li me! Pobeđujemo ako daš.

– Kako ću? Vidi koliki je! Ko? Pa Beara... Pokrio je ceo gol!

Bilo je jasno da Zvezdan Čebinac ne može da šutira, a kad se dobrovoljno javio Srđan Čebinac, Šoškić je prelomio:

– Vas dvojica ste isti, ja ću pucati penal.

I danas se seća tih trenutaka kao da su juče bili:

– Uhvatio sam kratak zalet i kad sam zamahnuo levom nogom, Beara je već leteo u levu stranu... Šutnuo sam tako slabo u suprotni ugao da je lopta putovala celu večnost i jedva se dokotrljala do gola. Prešla je gol liniju jedva, nije ni došla do mreže. Bio sam srećan, ali me je bilo i sramota jer sam tako dao gol Beari... Nikad posle toga više nisam šutirao penal...

Treća slika je, kako veruje Milutin Šoškić – sudbinska:

– Posle završene karijere u reprezentaciji, Vladimir Beara otišao je u nemački Ahen. Slomio je nogu i završio karijeru. I mene je put kasnije odveo u Nemačku, u Keln...  Kad sam polomio nogu i završio golmansku karijeru shvatio sam da idem njegovim putem. Evo, on je danas otišao, preselio se u večni mir, i meni je preostalo još samo to...

Tako razmišlja i besedi legendarni Milutin Šoškić o legendarnom Vladimiru Beari. Na kraju ju je izgovorio još dve reči pre nego što se uputio na terapiju posle operacije kuka od koje se trenutno oporavlja:

– Veliki čovek!