Rukavina: Vidić je najveći

Povratak otpisanog. Tako se u jednoj rečenici može opisati novi početak Antonija Rukavine u državnom timu.

Zaboravljen u prethodne dve godine u Primeri, defanzivac Viljareala, već je sam sebe precrtao iz reprezentacije Srbije, a onda je usledio „poziv koji se ne odbija“.

Od maja i utakmice sa Kiprom u Užicu, Antonio Rukavina odigrao je uspešno svih šest utakmica. Dobio je istina novu ulogu u timu, ali se zalaganjem i borbenošću na svakoj od pomenutih trudio da se oduži Muslinu za ukazano poverenje. I uspeo je u tome.

Sa devet godina reprezentativnog staža uz Ivanovića, Stojkovića i Tošića, defanzivac Viljareala spada među najiskusnije igrače, ali sa istom željom i voljom ulazi i danas u svaki meč, baš kao i na debiju kod Klementea u junu 2007. protiv Finske. 

- Od mog debija i utakmice sa Finskom mnogo toga se promenilo, počev od igrača, pa do selektora. Sarađivao sam sa Klementeom, Antićem, Mihajlovićem, jednom sam bio pozivan i kod Ćurčića, danas radim sa Muslinom. Za devet godina logično je da sam se i ja menjao, bilo je tu lepih i manje lepih trenutaka. Gubio sam mesto u reprezentaciji i ponovo se vraćao. Dolaskom selektora Slavoljuba Muslina mnogo toga se promenilo, pre svega odnos prema reprezentativnom dresu, kao i sve drugo oko državnog tima. Podrška javnosti, navijača, daleko je vidljivija. Na kraju i mi igrači smo drugačiji – istakao je na početku razgovora Antonio Rukavina.

U kom smislu su se igrači promenili, šta ste to radili ranije, a sada više ne?

- U sve prethodne kvalifikacije ulazili smo kao favoriti i to je bio naš najveći problem ranije. Onda nam se desi kiks u ranoj fazi takmičenja i sve je brzo padalo u vodu. Sada smo ulogu favorita prepustili Austriji i Velsu, mada smo u kvalifikacije ušli sa velikom željom da odemo u Rusiju. Možda smo zbog takvog stava sada rasterećeniji i tu gde jesmo na prvom mestu.

Da li biste mogli da uporedite reprezentaciju u kojoj ste debitovali i današnju?

- Imao sam sreću da debitujem pored Stankovića, Vidića, Dragutinovića, Pantelića. Mislio sam tada da se igrači tog kalibra skoro neće pojaviti u našoj reprezentaciji. Ipak, prevario sam se jer danas igram sa Dušanom Tadićem. Vidim da ga već porede i sa Piksijem, međutim mislim da je još rano pričati o tome. Drago mi je da ponovo imamo sjajnu generaciju, mada već sada spadam među starije igrače u timu.

Ko je najbolji igrač sa kojim ste tokom dugogodišnje karijere igrali u reprezentaciji?

- Uh, ima ih baš dosta. Imam priliku danas da igram sa Tadićem, koji je u poslednje vreme jedan od najboljih naših igrača. Zbog moje pozicije, mogao bih da izdvojim, ipak  jednog. Najbolji igrač sa kojim sam igrao i kojem sam se divio je Nemanja Vidić. Mnogo puta sam na treninzima i utakmicama imao priliku da budem pored njega i uvek mi je bila velika čast zbog toga.

Nije vas bilo dve godine u reprezentaciji, odnosno od prijateljske utakmice sa Grčkom 2014. Da li ste se osećali otpisanim?

- Priznajem pomislio sam da je kraj sa reprezentacijom, s obzirom da me dve godine nije bilo na spisku. Od dolaska selektora Ćurčića nisam bio pozivan, a  pričalo se i o podmlađivanju tima. Pomirio sam se sa sudbinom jer sam već ušao zrele fudbalske godine. Otpisao sam se već iz reprezentacije. Sreća po mene, a na žalost svih u Srbiji nismo napravili rezultat u kvalifikacijama za odlazak na PE. Usledila je promena selektora, a zatim i poziv Muslina.

Vi ste u to vreme bili standardni u Primeri?

- Jesam. Ipak, ne bih se vraćao na to, jer svaki selektor ima izbor da pozove igrače koje želi u timu. Sve to zavisi i od taktike, mnogo drugih faktora. Nisam samo ja izostavljen sa spiska, već i Dušan Tadić. Možda nas nije bilo jer se nismo uklapali u koncepciju, taktiku. Verujem da je to razloga što nisam pozivan u prethodne dve godine.

Muslin vam je odmah ukazao poverenje od prve utakmice sa Kiprom, da li vas je iznenadio poziv?

- Selektor Muslin me je pozvao pred okupljanje u maju. Želeo je da zna da li još uvek sebe vidim u reprezentaciji, odnosno kakve su mi ambicije. Bez razmišljanja sam dao potvrdan odgovor. Predočio sam Muslinu da sam mislio da je kraj sa mojom reprezentativnom karijerom. Na sreću novi selektor mi je ukazano poverenje i sada sam tu. Izuzetno sam zadovoljan zbog toga. 

Koliko je teško izboriti se za mesto u timu kada vam je glavni konkurent sve do promene sistema bio kapiten Branislav Ivanović?

- Da, to je bio baš „problem“ za mene. Na poziciji desnog beka imao sam konkurenciju jednog od najboljih defanzivaca na svetu Branislava Ivanovića. Sa jedne strane to je velika čast što možeš da igraš sa takvim igračem u reprezentaciji, a sa druge morao sam da se zadovoljim time da budem pozivan u državni tim. Na kraju sam dočekao šansu, istina u zrelim igračkim godinama, ali se ne žalim. Od promene sisteme ima mesta za obojicu.

Dosadašnji sistem vam ide na ruku, koliko je bilo teško uklopiti se u formaciju 3-4-3 koju Srbija nikada nije igrala?

- Svi vole ofanzivni fudbal. Promena sistema mi odgovara, jer sam kod napadačkih akcija više orijentisan na ofanzivu, a manje na defanzivnu. Verujem da ćemo tako nastaviti, jer ne postoji mogućnost da protiv nekoga rivala budemo 90 minuta u defanzivnom položaju. Odgovara mi kad je cela desna strana moja.

Od nedelje i utakmice sa Austrijom svi pričaju o Srbiji u superlativu što se odavno nije desilo. Da li je reprezentacija na pola puta do Rusije?

- Ne. Ne bih to tako rekao, daleko smo još od pola puta, mada se stvorila euforična atmosfera. Dobro, s razlogom jer smo posle dužeg vremena vezali dosta pozitivnih rezultata. Od dolaska Muslina, Srbija je bez poraza. Utakmica sa Velsom može dosta toga da odluči, nekome će otvoriti, a nekome možda i zatvoriti put na SP. Nadam se da će nama trasirati do Rusije. 

U celom ovom slavlju možda smo zaboravili na greške, a bilo ih je protiv Republike Irske i Austrije. Zašto se Srbiji dešavaju padovi u igri naročito posle vođstva, mentalitet ili strah da se izgubi stečeno?

- I mi postavljamo jedni drugima isto pitanje. Da znamo odgovor sigurno ne bi ponavljali iste greške. Utisak je da se uplašimo pobede, videlo se to najbolje protiv Irske. Ne mogu da kažem da se opustimo posle vođstva, to je u glavama igrača, nesvesno prepustimo protivniku inicijativu. U Moldaviji smo u prvih 15 minuta imali problema da uspostavimo ravnotežu. Dobro su nas pritisli. Nisu to bile neke šanse domaćina, ali bili smo naterani da se branimo. Moramo definitivno da se popravimo u defanzivi. Možda je to i zbog taktike, jer nam je dosta igrača u završnici. Potrebno je i vremena da se uigramo, svaki meč smo počeli sa različitom timu, mislim da ima malo i do toga. Nadam se da protiv Velsa neće biti grešaka.

Da li su vas iznenadili dobri rezultati bivših jugoslovenskih republika, sve selekcije su odlično startovale?

- Nisu. Na ovim prostorima uvek je bilo i biće dobrih igrača. Kad ne napravimo uspeh i ne odmeo na veliko takmičenje uvek je to veće iznenađenje. Ove kvalifikacije su se bar na startu tako „namestile“ da smo svi lideri u svojim grupama. To je dokaz kvaliteta. Nama je uvek bio problem kolektiv, jer svaki igrač je igrao dobro u svom klubu. Sve se sada menja i bio bih srećan da svi odemo na SP.

Igrali ste u Dortmundu i Minhenu, a onda ste se preselili u Španiju, prvo Valjadolid, sada Viljareal. Gde je lakše ili teže igrati u Španiji ili Nemačkoj?

- Više mi odgovara Primera. Sve je mnogo opuštenije u Španiji nego u Nemačkoj, počev od načina života, pa do svega ostalog kada je reč o profesionalnim obavezama.

Kako je igrati protiv najboljih, Ronalda, Mesija, Bejla?

- U Valjadolidu prve godine, utakmice protiv Barselone i Reala doživljavao sam kao nešto veliko, jer sam bio u prilici da igram protiv najboljih na svetu. Priznajem da sam imao tremu, međutim danas posle toliko mečeva u Primeri, duel sa najboljim klubovima Španije doživljavam kao svaku drugu. Protiv Bejla, Ronalda i Mesija niko ne pravi posebnu taktiku. Mislim da ni Srbija ne bi trebalo da gradi igru na tome kako protiv Bejla, već da igra svoju igru.

Viljareal je trenutno peti na tabeli, međutim igrate manje u prvenstvu, a više u Evropi. Zašto?

- Promenili smo treneri pred početak sezone i uvek je isto za nas igrače, pred nama su onda nova dokazivanja. Šef me za sada više koristi u Ligi Evrope, gde sam odigrao sve utakmice, ali zadovoljan sam. Produžio sam ugovor na još dve godine, strpljiv sam. U našim poslu je tako, nikad ne znaš šta može da se desi sutra – zaključio je Rukavina.  

36 utakmica za reprezentaciju Srbije odigrao je Antonio Rukavina.