.jpg)
Nije bilo prijatno biti u nedelju uveče u beogradskom hramu košarke. Dvorana koja nosi ime velikana evropske košarke, Aleksandra Nikolića, bila je svedok nemilih scena.
Pre početka, pa i na samom startu meča, kad je grupa „organizovanih” navijača krenula da „disciplinuje” one „obične” ljubitelje Partizana i košarke koji su negodovali zbog tih majica i minuta ćutanja povodom smrti jednog od vođa navijača...
Većih incidenata, srećom, nije bilo. Ali, od tog trenutka, pa do kraja meča, nekakva težina je pritiskala sve koji su bili u dvorani.
Pritiskala je sigurno i igrače Partizana, učinila da protiv Olimpije pruže najlošiju partiju u dosadašnjem delu sezone, promaše silna bacanja, trojke, prave nesvojstvene greške.
Naravno, bitan je i način na koji su crno-beli do trijumfa došli. U finišu su stigli pet poena zaostatka, Đorđe Majstorović je polaganjem uz faul doneo produžetak, mogao je i pobedu, ali mu je sa penala ruka zadrhtala.
Nebitno, jer Vanji Marinkoviću, pet minuta kasnije, nije. Na skoro sedam sekundi pre kraja produžetka, talentovani šuter je prvo sjajnom fintom izbacio čuvara, a onda i smestio loptu u koš. Van linije 6,75. Za eksploziju „Pionira” koji je u tim trenucima ponovo bio onaj stari.
– Dao sam tu trojku, ali da Majstorović nije dao ono polaganje za produžetak... – pričao nam je Marinković.
Uz uzdah olakšanja, iz njega je izašlo i priznanje.
– Sreća je bila na našoj strani. Bitno je da smo nastavili seriju. Sada smo na 5-0.
Svi su videli da je Partizan protiv Olimpije daleko, ne od maksimuma, nego i od željenog nivoa čak i kada je ovaj deo sezone u pitanju.
– Bila je mnogo čudna utakmica… Tvrda, mnogo teška, dosta preokreta. Niko nije ušao u neku veliku seriju. Ali, opet, bitna je pobeda.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
