Ana Dabović: Vratila se po prsten i uzela ga!

U nameri je i uspela. Sada će pored njenog imena uvek stajati „šampionka VNBA lige“. U dramatičnoj završnici majstorice, Sparski su srušili Minesotu, u njenom domu, i prigrili trofej.

Slavlje naše reprezentativke i njenog tima je trajalo, kada je Dabovićeva odgovorila na poziv iz „Sportskog žurnala“.

Posle čestitki, podsetili smo je na te reči od prošle godine, a ona uzvratila osmehom.

- Prošle godine sam osetila da nam je malo nedostajalo da uzmemo prsten i vratila sam se da ga osvojimo – počela je priču očigledno presrećna Dabovićeva.

Ton glasa je za trenutak poprimio drugačiju boju kada je priznala.

- Mislila sam da ću ja posebno biti deo toga. Da ću svojim partijama značajnije da pomognem. Ali, kada se nešto ovako osvoji nije ni važno ko je igrao. Svi smo deo tima. To je moje mišljenje. Isto kao u reprezentaciji. Da nismo imale dobru atmosferu, ne bismo nikada uradile to što smo uradile, bez obzira ko da je igrao.

Kaže, vratiće se opet.

- Možda je prerano da pričam o tome, ali moram da priznam da sam nekoliko dana pre nego što je finale počelo rekla: „Ako osvojimo, vratiću se, u suprotnom, neću“. Videću! Imaću još razgovor sa generalnim menadžerom, sa trenerom i videću kakvo je njihovo mišljenje. Ali, mislim da ću se vratiti. Zašto da ne? Lepo je, stvarno je prelep osećaj, dobar doživljaj. Zašto ne bismo pokušale da odbranimo titulu?

Zatim je uz veliki osmeh dodala:

- Ako ništa, vratiću se da odem u Belu kuću i da upoznam predsednika SAD. Nadam se da to neće biti Tramp. Ali, nećemo o politici.

Nećemo! Mi ćemo o sezoni, tituli, finalu, toj majstorici, čudesnom pogotku Eneke Ogvumike...

- Nije bilo ni realno da neka od ove dve ekipe dobije 3-1. Minesota i mi imamo dva najjača tima u Ligi. To smo pokazale u toku sezone. Borile smo se prvo mesto pred doigravanje, rušile smo rekorde, imale smo neverovatne utakmice, pobede, skor... Finale su stvarno igrale dve najbolje ekipe.

Osim što to potvrđuje i podatak da su Minesota i Los Anđeles bile dve prvoplasirane ekipe i direktno otišle u polufinale i opšti utisak posle ove borbe za titulu – 20. jubilarne sezone VNBA – je sjajan. O tome nam je pričala i Dabovićeva.

- Kažu da nikad pre nije bilo boljeg finala od ovoga. Tako da mi je stvarno drago što sam bila deo toga.

Značaj pobede Sparksa je u tome što je Minesota – inače šampion iz prošle sezone – u majstorici imala prednost domaćeg terena.

- Bilo je veoma teško pobediti ih pred skoro punom dvoranom, a to znači oko 20.000 navijača – dodala je Ana. – Ali, svi su ućutali kada je Ogvumike dala taj pobednički koš. Bilo je teško, ali po ko zna koji put smo pokazali da smo tim. Ja to volim da poredim sa reprezentacijom, iako ne može da se upoređuje, jer sam u državnom timu ostvarila najveće uspehe. Ali, ništa to ne bismo osvojile da nije svaka devojka želela i verovala, bila tu da pomogne. Tako je bilo i ovde.

Prošle godine je bila u prvom timu novajlija, sada je igrala dosta manje. Ali, to nije umanjilo njenu sreću. Uostalom, zašto bi?

- Drago mi je što bila deo ovoga. Doduše, ove sezone na neki drugačiji način. Ali, definitivno, svaka devojka u timu je dala sve od sebe, što na klupi, što na terenu. Želela je.

Noć pred velike utakmice je često besana. Svako se sa tim neizbežnim pritiskom bori na svoj način. Dabovićeva nam je otkrila kako je to izgledalo u redovima novih šampionki najjače lige na svetu.

- Kendis Parker nas je odvela na večeru, pustila video „Loši momci“, što je izvanredna priča...

Zastala je pa, onako baš zadovoljno, konstatovala:

- Baš mi je drago da sam doživela ovo. Bilo je mnogo teško dobiti Minesotu pred njenim navijačima. Ali, ja uvek verujem da kad uradiš sve što je potrebno da bi došao do finala i pobedio, onda jednostavno ne bi trebalo da se opterećuješ rezultatom, jer će on doći. Mislim da smo mi to sada i uradile.

Put do trona nije bio lak. Iako je tokom sezone izgledalo da Los Anđeles nema konkurenta u ovoj ligi, tačnije da ima samo jednog – Minesotu, mnogo je truda uloženo na celom ovom putu.

- Svaki dan smo jako trenirale, provodile po pet sati u dvorani. Niko nije radio tako jako kao mi. Sve devojke, one koje ne igraju još jače od onih koje nose tim. Svakodnevno smo gledale snimke naših utakmica, držale smo sastanke same između sebe, razgovarale smo, radile na igri, na samopouzdanju. Stvarno smo se trudile. Uspeh je rezultat svega toga. On prosto nije mogao da izostane.

Iza Dabovićeve je užasno naporan tempo. Ovog leta nije imala odmora. Od aprila je u SAD, pa se pridružila reprezentaciji koja je učestvovala na Olimpijskim igrama, tamo je bila među najzaslužnijima što je Srbija osvojila istorijsku bronzu.

Dva dana po povratku iz Rija, vratila se u Los Anđeles. Sada će odmah produžiti u Rusiju, gde je čekaju obaveze u novom klubu – Dinamu iz Moskve.

- Znate kako, kada se nešto osvoji, onda ti ništa nije teško. Da nismo ostvarile sve ove uspehe, sa reprezentacijom i klubom, bila bih u „fazonu“, jao ode mi celo leto. Šalu na stranu, stvarno sam prezadovoljna i sada mi ništa nije teško. Jedva čekam da dođem u Srbiju, da vidim porodicu, završim neke stvari, pa da odem u Rusiju. Tamo me čeka trener, sa kojim sam već sarađivala pre dve-tri godine, i tim koji ja stvarno obožavam. Neka od najlepših iskustava u karijeri sam doživela u Dinamu iz Moskve. Presrećna sam što se vraćam i potrudiću se da im pomognem da ostvarimo zacrtane ciljeve. Naravno, moram da pronađem i malo vremena za odmor, kao što sam to uradila i prošle godine.

Nije bilo potrebno ni postavljati pitanje.

- Ubrzo posle Rusije, već u novembru me čeka reprezentacija. To je moj odmor za dušu, za glavu, za sve... Uvek uživam da vidim devojke, a posebno jer ćemo igrati pred našom publikom.