Otvoreno pismo smenjenog selektora Dejana Perića: Đurković me sabotirao

- Na čelu reprezentacije bio sam dve i po godine. O mom radu, kao i odluci o mom razrešenju, raspravljalo se bez mog prisustva. Na takav način uskraćena mi je mogućnost da dam bilo kakvo objašnjenje.

Prinuđen sam, zbog svega navedenog, da se na ovaj način obratim, jer smatram da javnost neke stvari treba da zna. Bez obzira na to što je odluka o razrešenju doneta suprotno odredbama Pravilnika o rukometnim reprezentacijama RSS, kao i stava pojedinih članova UO RSS, neću ništa preduzimati protiv RSS-a, kao i protiv nekih članova UO.

Isto tako neću dozvoliti da se na bilo koji način kalja i urušava ugled koji imam u svetu, niti da se umanjuje značaj nacionalnog priznanja čiji sam nosilac.

Zbog toga želim da obavestim javnost o tome u kakvim je uslovima funkcionisala reprezentacija.

Na poziciju selektora Srbije me je imenovao tadašnji UO RSS i predsednik Velimir Marjanović, čovek za čijeg su mandata u Srbiji organizovana tri velika takmičenja na kojima je samostalna Srbija osvojila prve medalje u obe konkurencije, a muška reprezentacija je učestvovala prvi put na OI.

Velika mi je čast da sam sarađivao sa jednim od najuspešnijih rukometnih rukovodilaca na ovim prostorima, i vrhunskim čovekom, kao i ljudima iz UO koji su mi dali poverenje.

Međutim, podršku tadašnjeg generalnog sekretara nisam imao od prvog dana, a za to postoje brojni svedoci. Opstruisao je na sve načine svaki moj pokušaj da napravim bilo kakav iskorak.

Izostanak najboljih rezultata je posledica toga što se u prethodnom periodu nije blagovremeno krenulo u podmlađivanje reprezentacije, promenu načina rada, kao i zbog objektivnih okolnosti u vezi sa pojedinim igračima.

Nažalost, pored navedenog izostala je i neophodna i, po prirodi stvari očekivana, podrška tadašnjeg operativca RSS Božidara Đurkovića, sada predsednika UO RSS, koji me je, umesto toga, bez ikakvog povoda ili razloga sve vreme mog mandata bojkotovao i sabotirao na sve moguće načine.

Neskriveno je pokušavao da nametne svoje mišljenje o tome ko treba, a ko ne treba da igra za reprezentaciju, uvek mišljenja da nepozvani igrači (ne pozivani zbog nediscipline, koncepcijskog neuklapanja i ličnog egoizma) su bolji, potrebniji i zaslužniji da budu reprezentativci Srbije od svih onih igrača za koje sam se opredeljivao odgovorno po jasnim kriterijumima, ljudskih i igračkih kvaliteta što je u velikoj meri uticalo na raspoloženje među reprezentativcima i stručnim štabom.

Radio sam onako kako dostojanstven čovek i sportista mora, odgovorno, dosledno, hrabro i angažovano u datim okolnostima.

Počeo sam jedan novi sistem rada koji je dobio podršku svih reprezentativaca, tadašnjeg UO RSS i koji je počeo da daje rezultate kroz novi pristup igri i zdravim odnosima.

Bilo je neophodno malo sportske sreće i jedan dodatni vremenski period da bi se sve to pretvorilo i u konačan dobar rezultat.

Reprezentacija, koja je pretrpela smenu generacije, je bila sastavljena od igrača koji su u mlađim kategorijama u nizu osvajali medalje na evropskim i svetskim takmičenjima, a takođe su bili akteri istorijske srebrne medalje 2012. i prirodni naslednici i lideri novog sastava u koji sam verovao.

Siguran sam da bih u narednom periodu napravio vrhunske rezultate i bio uspešan da mi to nije onemogućeno prekidom saradnje i smenom. Napominjem da nije problem kada se ne vidi rešenje, nego je problem kada se ne vidi problem.

Ne govorim sve ovo da bih se branio ili pravdao, jer to nije moj manir, već da bih sve upoznao u kakvim okolnostima smo, reprezentativci i ceo stručni štab reprezentacije, radili, te da to ubuduće ne doživi ni jedan selektor.

Zahvaljujem se svim reprezentativcima i članovima stručnog štaba na saradnji, a reprezentaciji na čelu sa novim selektorom želim svu sreću, uspešan rad i da postignu najbolje moguće rezultate.

S poštovanjem Dejan Perić