Ječmenica: Takvu generaciju je malo ko imao

Bez Ane i Jelene u prvih 50 – kraj jedne teniske ere, i to u svetskim razmerama, ali i velika briga na domaćoj sceni.

Da li će naš ženski tenis preživeti odlazak dve tako velike šampionke, da li ćemo ikad ponovo gledati takve zvezde sa reketima, i to istovremeno.

- Jako je teško očekivati da ćemo u jednoj generaciji imati takve teniserke kao što su Ana i Jelena – ističe Tatjana Ječmenica, selektor Srbije u Fed kupu. - Mi smo i malo razmaženi, jer smo u istoj generaciji imali tri broja 1 u singlu, Zimonjića u dublu, pa Janka i Viktora koji su bili u prvih deset, odnosno dvadeset. Tako nešto nemaju ni mnogo veće i bogatije zemlje.

Kakav je na Vaš utisak ostavila vest da više nemamo teniserku u prvih 50?

- Prvo, ne treba zaboraviti da su i Jelena i Ana dale sve od sebe. Dugo su bile u svetskom vrhu, bile su i broj 1, igrale velika finala, osvajale velike titule. Dostigle su ono što svi sanjaju kada počinju da igraju tenis. Ono što Đoković radi je neponovljivo, ali i njih dve su postigle veoma mnogo. Naravno, obe imaju dovoljno godina, nisu stare, ali potpuno je normalno da se njihove karijere polako približavaju kraju.

Zašto tako nagao pad, obe su se ne tako davno borile za povratak u prvih deset?

- One su dokazale da mogu još da se nose sa najboljima, ali nije lako izboriti se sa povredama koje su obe mučile u ovoj godini. Takvi problemi utiču i na gubitak motivacije, nije lako stalno se mučiti se sa zdravstvenim nevoljama.

Italijanke Peneta, Skjavone i Vinči su najbolje rezultate postigle u tridesetima, zašto naše teniserke to ne rade?

- To je stvar ličnog izbora, odnosno motiva. Nije uobičajeno da se najveći uspesi postižu posle 30. godine. Vrhunac je obično između 18 i 25 godina. Italijanke su specifične i zato što velike uspehe nisu postigle kada im je vreme. Zato su duže zadržale veliki motiv. Mnogo je to teže teniserkama koje su se kao mlade dokazale. Zamore svakodnevni treninzi, stalna putovanja. Dođe vreme kada poželite da pojedete nešto što niste smeli, da izađete kada niste smeli.

Ima li spasa našem ženskom tenisu, šta je sa Bojanom Jovanovski koju su mnogi, još kada je počela, videli u prvih deset?

- Bojana je trebalo da nasledi Jelenu i Anu, ili bar da im se približi, ali dugo je povređena, ne igra i ni ja ne znam kada će se vratiti na teren.

Šta je sa Aleksandrom Krunić? Pre dve godine je na Ju-Es openu pobedila Petru Kvitovu, došla nadomak prvih 50, a sada je daleko odatle?

- Dobro je krenula, ali nije imala sreće u poslednje vreme. Možda i ona bude jedna od teniserki koja će maksimum pružiti kasnije u karijeri. U Njujorku je pokazala da može da se nosi sa najboljima na najvećim turnirima, ali ni meni nije jasno zašto je toliko daleko od vrha.

Ivana Jorović je 2014. bila prva juniorka sveta, igrala finale Rolan Garosa, ali na VTA turu je još uvek daleko od vrha?

- Mnogi su očekivali od Ivane da brzo zablista u profesionalnoj konkurenciji, da začas uđe u prvih 50 na svetu, ali ona se već dugo vrti između 100 i 200. Osvojila je neke turnire od 50 hiljada dolara, što je veliki uspeh, ali ne uspeva da probije barijeru prvih sto na svetu. Naravno, svi očekujemo od nje da dogodine i to postigne, jer je veoma vredna i pre ili kasnije mora da krene napred. Znam iz razgovora sa njom da je vrlo ambiciozna i da joj je cilj bar prvih 20 na svetu. Tu je i Nina Stojanović, stalno napreduje i verujem da može još bolje.

Šta je sa Jovanom Jakšić, ona je pre nekoliko godina bila na pragu prvih 100, igrala sa Anom finale u Montereju, učestvovala na Rolan Garosu i Vimbldonu, a sada nije ni u 200?

- Jovana ima jake udarce, ali mora da popravi fizičke karakteristike, pre svega brzinu. Ako to uspe, brzo će nastaviti da se penje na svetskoj listi.

Vi ste trener Olge Danilović, naše najpersktivnije teniserke. Ona u juiorskoj konkurenciji sjajno igra, osvaja važne pehare, može li da bude adut naše budućnosti u ženskom tenisu?

- Posle predaje na Ju-Es openu zbog povrede nije trenirala pet nedelja a sada polako ulazi u radni proces. Uskoro će u Antaliji debitovati u profesionalnoj konkurenciji na turniru od 10.000 dolara. Posle igra na Oranž Boulu, a novu sezonu počinje u juniorskoj konkurenciji Australijskog opena. Olga je najperspektivnija među teniserkama od 15-16 godina, već ima odlične rezultate, ali profesionalni tenis je potpuno druga priča.

Ko još može u velike visine?

- Uverena sam da na Olgu možemo da računamo, a tu je i Miomir Kecmanović, takođe odličan junior. Njih dvoje bi mogli da budu sledeća generacija velikih asova, ali potrebno je još mnogo znoja proliti da bi to uspeli.