Glumac Petar Strugar: Ustajao sam u šest, trenirao sam tri sporta

Da biste uspeli da pobedite morate da se borite. Da bi što uverljivije spremio ulogu Vladice Popovića, karatiste u filmu „Jesen samuraja”, glumac Petar Strugar morao je da vodi razne borbe.

Pre svega sa samim sobom. A znamo da su takve borbe najteže. Morao je da ubedi sebe da može da savlada sve tehnike karatea, sporta koji odlikuju samopouzdanje, nezavisnost, samokontrola, odlučnost, koncentracija, upornost, snaga, brzina, izdržljivost, dobra koordinacija, gipkost, mentalna i fizička kondicija. Nije lako ni sve ovako samo pobrojati i napisati, a kamoli uraditi u praksi.

Zato ga odmah na početku razgovora pitamo je l’ bilo teško?

- Sada znam kako je profesionalnim sportistima. Momački sam se spremao, na više frontova – rekao je Strugar. – Imao sam pre svega psihološke pripreme, edukovao sam se oko svega vezano za sport i japanski način života tako što sam pročitao nekoliko knjiga i na kraju su došle i fizičke pripreme. Trenirao sam tri sporta, a kondiciju sam sticao u teretani.

 Opisao je i kako su tekle pripreme.

- Ustajao sam u šest, sate i sate sam provodio u teretani. Dosta znoja sam prolio za ovu ulogu. Ruku na srce nismo mnogo komplikovali stvari, ali se nismo samo zadržavali i na osnovama. Bio sam maksimalno koncentrisan, ništa mi nije bilo teško, trudio sam se.

Ritam profesionalnih sportista je gladijatorski. Treniraju po sedam-osam sati dnevno. Strugar je želeo na svojoj koži da oseti kako je to, pa je redovno išao na treninge i zamislite...

- Nije mi bilo naporno ni da idem na treninge, želeo sam da što vernije sve to dočaram publici. Trenirali smo sa ljudima iz Bugarske koji su profesionalni kaskaderi i koji su radili na filmovima poput „Troje” tako da imaju dosta iskustva. Imali smo naporne treninge, ali meni je lično stalo bilo da više bude stvarnog u filmu, a manje glume – rekao je Petar.

Posle svega u borilačke sportove se zaljubio.

- Nikada se pre ovoga nisam bavio borenjima. Odbojka, ronjenje na dah, podvodni ribolov i ostale morske discipline su moj izbor. Ali posle ovog iskustva definitivno biram i brazilsku džiu džicu.

Film obiluje scenama borbi, krvi ima dosta, pitamo Petra da li je u nekoj od scena koristio dublera?

- Ne. Želeo sam sve sam da uradim. Srećom pa imam zahvalnu motoriku i uspeo sam sve da izdržim. Moj cilj je i bio da mogu sve da uradim. Probao sam i video sam da mogu, tako da nije bilo potrebno da imam dublera. Ovo je bio prvi film koji je na ovaj način snimak kod nas, pa sam želeo da izguram sve do kraja. Volja je bila presudna. Kada sam prihvatio izazov da glumim u ovom ostvarenju, onda sam išao do kraja.

Petar je na filmu glumio i fudbalera (Montevideo) i karatistu. Da se odluči šta mu je bilo teže nije mogao, ali je želeo da istakne:

- Pre svega volim svoj posao, a sa tom ljubavi i sve što uz nju ide. Bilo to da moram da kotrljam „r” ili da se bavim nekim sportom. Ne mogu da odlučim šta je bilo teže, ali se iskreno nadam da ću igrati još dosta sportista. Ili barem fizički zahtevnih uloga. Dok sam još u snazi – zaključio je Strugar.