Naredni Zvezdin rival UNIKS, osnovan 1991. godine, a već ima dva evropska trofeja

Prvo gostovanje u bespoštednom ritmu, u kom će izabranici Dejana Radonjića proputovati „pola Evrope”, biće megdan za ruskim UNIKS-om.

Ovaj klub dobro je poznat svim „delijama“, pošto se pre dve godine isprečio crveno-belima na putu ka najvećem uspehu kluba u novijoj istoriji. Naime, UNIKS je u sezoni 2013/14 zaustavio Zvezdu u polufinalu Evrokupa.

Ove sezone pred susret dva tima stanje na tabeli favorizuje sastav iz Beograda, ali na terenu neće biti nimalo lako jedinom našem predstavniku u Evroligi.

Domaćin sačinjen od legije stranaca biće veliki izazov za Radonjića i njegove izabranike.

Četu Evgenija Pašutina predvodi superiorni Amerikanac Kejt Lengford, koji igra na poziciji beka. Pogled na njegovu statistiku u Evroligi izaziva divljenje, pošto je u prvih pet kola prosečno beležio 24,8 poena, uz 4,2 skoka i 3,8 asistencija.

Trener Zvezde Dejan Radonjić osvrnuo se na to da nije Lengford jedini na koga treba obratiti pažnju u narednom meču.

Tu je svakako i španski plej Kin Kolon, ali opasnost vreba i od fizički dominantnog krilnog igrača, Kotija Klarka iz Amerike, koji se odlično snalazi kako u napadu, tako i u defanzivi.

Ovu sezonu u najjačem takmičenju u Evropi UNIKS je počeo prilično slabo, sa četiri startna poraza (Barselona, Bamberg, Darušafaka, CSKA). Ipak, u petom kolu sliku o sebi popravili su priredivši najveće inenađenje, pobedom u Istanbulu nad favorizovanim Fenerbahčeom (73:81).

Naredni rival crveno-belih spada u grupu novije osnovanih timova, pošto su svetlost dana ugledali 1991. godine u najnižem rangu ruske lige. Iz sezone u sezonu napredovali su sve više i više, i već 1997. našli su se u eliti tamošnje košarke.

U svojim vitrinama ne poseduju titulu nacionalnog šampiona ili prvaka regionalne lige sačinjene od timova iz bivšeg SSSR-a, iako su u nekoliko sezona ligaški deo takmičenja završavali na čelu tabele.

Čak tri puta bili su osvajači nacionalnog kupa (2003, 2009, 2014), a okitili su se i titulama prvaka Evrokupa (2011), i Evročelendža (2004).