Savić: Porazi nisu tragedija

U intervjuu za zavničan sajt Vaterpolo saveza Srbije selektor Dejan Savić je rekao da je zlato iz Rija lepa prošlost, kao i da su igrači pokazali rezultatima da je nemoguće zapravo moguće.

- Za nas je sada počeo osmogodišnji ciklus jer to je prava mera. I osvajači olimpijskog zlata su svoj pohod počeli posle Pekinga 2008. Sada pravimo sastav za Tokio i kostur tima za 2024. U Tokiju idemo na medalju, a četiri godine kasnije napadamo zlato. Nekome je to možda daleko, nama je već sutra. I tako treba svi da se postavimo, ne samo u vaterpolu.  Počeli smo ciklus ali na žalost na pogrešan način. Već smo izgubili četiri sponzora i sa podatkom da nemamo pravu podršku i tretman u javnosti mogu da zaključim da smo olimpijski prvaci na vetrometini. Tražim razumevanje i pravo na nadu da će sutra biti bolje kako ne bi u ovaj ciklus ušli na način kako je to bilo posle Londona 2012.

Pred okupljanje ponedeljak pred duel sa Rumunijom u Kragujevcu trofejni selektor želi da istakne:

- Javnost, navijači posebno, moraju da shvate da je održavanje kontinuiteta rezultata nemoguće i da je zbog lepše budućnosti potrebno da se malo spustimo, da ne kažemo da dotaknemo dno. I poraz je deo sistema rezultata i ostvarenja cilja. Biće to i zbog logične smene generacije, drugačijeg pristupa narednim takmičenjima, sve u funkciji pomenutog.

Strah od smene generacija ne postoji:

- Biološki sat i ponekad nespremnost čine svoje. Imamo spremne zamene, momke koji su već bili na reprezentativnom spisku, spremni da u svakom trenutku uskoče u odavno postavljeni sistem. Sve će to biti bez pompe, planski, u hodu.

Rio se ne pominje više, šta više veća pažnja je poklanjana izjavama Andrije Prlainovića:

- Rekao sam odmah posle Igara da njegove reči nisu shvaćene, da su loše protumačene i da zapravo niko posle toga nije analizirao srž problema. Nisam nikada kritikovao niti ulazio u polemiku. Samo konstatujem kako stoje stvari. Rezultat u Riju je najveći u istoriji srpskog sporta. Ali ne smemo da se uljuljkujemo. Moramo da povedemo računa o razvoju mladih i posebno onih sportova koji su osvojili medalje. Kategorizacija sportova od državnog značaja i ulaganja u iste po modelu Mađarske bi promenila situaciju. Apsolutno sam svestan kapaciteta Mađara, posebno kroz EU i budžet ali sam i ubeđen da bi sa daleko manje ulaganja mogli da postignemo identičan ako ne i veći nivo srpskog sporta.

Loša klupska scena utiče da je vaterpolo u medijima najviše zastupljen u vreme reprezentativnih akcija.

- Imamo utisak kao da smo kažnjeni zbog uspeha i da zato nismo interesantni i medijima i sponzorima i javnosti. Sve je nesrazmerno rezultatima. Od kada smo se otcepili od Crne Gore, imamo sjajne reprezentativne rezultate, ali su klubovi, pre svih, Partizan pa Zvezda i Radnički to pratili. Imali smo 2012 najjaču ligu u Evropi, jaču od italijanske. Na žalost klubovi nisu uspeli da zadrže taj nivo. Ni približan.

Želi da istakne:

- Dražava nam na sjajan način pomaže. Novcem iz budžeta ljudi iz saveza uspevaju da ispune sve naše želje kada su u pitanju pripreme i takmičenja. Ali klubovi nam se gase. Ranije sam rekao da će cena olimpijskog zlata biti preteška za njih i da neće moći da prate rezultate reprezentacije. Klupska slika Srbije je slična i u drugim sportovima. Cenim način rada odbojkaša, košarkaša. Predsednik KSS Dragan Đilas je uradio mnogo stvari, ostavio savez u pozitivnom stanju. Ženska reprezentacija je prvak Evrope, treća u Riju a prva liga ne postoji. Možda se to i nama dogodi. Prvenstvo već kasni zbog brojnih problema. Najveći broj reprezentativaca je napolju što mi otežava rad.

Kratkoročni ciljevi su vezani za Svetsku ligu i Svetsko prvenstvo u Budimpešti:

- Kao i u većini slučajeva Svetska liga će biti priprema za Budimpeštu. Svetsko prvenstvo je samo stepenik na putu do Tokija. Nemamo nikakav imperativ niti hoćemo da tražimo neki alibi. Realno moramo da budemo spremni na mogući pad koji neće biti lak ali koji je, ponavljam, sastavni deo priprema, sistema za krajnji cilj. Krećemo od nule i moramo da naučimo da gubimo. Ne smem ni da izgovorim rečenicu da zbog ostvarivanja onoga što želimo reprezentacija mora da nauči da gubi a sa njom i kompletna javnost. Ne bih voleo da nam se dogodi ono što se sada događa sa Đokovićem. Godinama neprikosnoven, sada je drugi i javnost to ne prihvata. Sve je to sport i zato kažem i poraz može da bude pozitivan ako završnica bude kako treba.