Defanzivac Vojvodine: U pravu su, najbolji smo!

Pohvale na račun igara Vojvodine u ovom prvenstvu, a koje idu čak tako daleko da mnogi tvrde kako tim Nenada Lalatovića igra najlepši fudbal u Srbiji, defanzivac Ivan Lakićević smatra apsolutno zasluženim:

– Uspeli smo u onome što je u fudbalu najteže, spojili smo lepo i korisno. Na našim utakmicama zaista ima šta da se vidi, igramo atraktivno i efikasno. Ljudi su to uočili i zato ne štede komplimente na naš račun. Posebno me raduje što najviše ocene stižu ne samo od običnih gledalaca i naših navijača, već su saglasni i stručni autoriteti, treneri ostalih supeligaša.

Slika bi bila još lepša da ste u gostima bili uspešni kao na svom terenu?

– Činjenica je da imamo stopostoni učinak na „Karađorđu”, svih osam pobeda, a da smo tri puta poraženi izvan Novog Sada. Uzdržaću se da komentarišem ta tri neuspešna rezultata i ukažem na ono što je najviše uticalo da ih izgubimo, ali bez obzira na sve, Vojvodina je dosadašnjim rezultatskim skorom ubedljivo potvrdila kvalitet i na osnovu prikazanog na terenu zaslužila visoku poziciju na tabeli.

Šta je tome najviše doprinelo?

– Na prvom mestu, istakao bih da je pojedinačni kvalitet odlično ukomponovan, odnosno da Vojvodina pobeđuje zahvaljujući snazi ekipe. Ne zavisimo od učinka jednog ili dvojice pojedinaca, već imamo jak kolektiv, složan, borben i dsiciplinovan. Kroz evidentno zajedništvo, iz utakmice u utakmicu, različiti igrači smenjuju se u značajnom učinku: Meleg, Paločević, Malbašić... I drugo, krasi nas sjajna atmosfera. Nema egoizma i želje za samoisticanjem, već je svaka naša pobeda – kolektivni čin.

Mnogi za to zasluge pripisuju Nenadu Lalatoviću?

– U dosadašnjoj karijeri imao sam dvadesetak trenera, a Lalatovića bih izdvojio na posebno mesto. Malo ko radi trenerski posao kao on. Mislim na strast i energiju koju ulaže, toliko se troši da i posle sastanka, uoči utakmice, iz svlačionice na teren izlazi sav u znoju. Ako je trener takav, kako da njegovi igrači budu drugačiji.

Hoćete da kažete da Vojvodina, po onome što pruža, liči na svog trenera?

– Baš tako. Poznato je da sve polazi iz svlačionice, pa zato i kažem da je Lalatović jedan od glavnih aduta Vojvodine. Nema kod njega odustajanja od borbe ili onog „lako ćemo” u mečevima u kojima smo apsolutni favoriti. Lalatović, bukvalno, aktivno učestvuje u svakoj utakmici i akciji, ne dozvoljava svom timu da se prepusti letargiji. Može da se izgubi, ali da se ne pokuša sve što se može – to ne dolazi u obzir. Prosto, ne da mira svojim igračima.

Kao da je gonič robova?

– To je samo prividno tako. Lalatović je strog i zahtevan, ume da se naljuti, emotivan je. Ali, što je naročito važno, nije zlopamtilo i ne propušta da pohvali kad zaslužimo. Takav trener stvara pobedničku atmosferu i drži visoki tonus. Zato je Vojvodina takva kakva jeste u ovom prvenstvu – kaže beskompromisni Ivan Lakićević, koji kao i njegov trener igra svaku utakmcu sa mnogo strasti i žrvovanja, pa je zbog toga postao ljubimac navijača.