Emotivni Duško Vujošević: Ne trgujem ljubavlju i ne talim se!

Prenosimo vam delove zanimljivog razgovora:

- Teško sam se navikao, veliki je problem neznanje jezika. Od stranih jezika ja znam samo italijanski, što nije od neke velike koristi u većini zemalja. Što se tiče zdravstvenog stanja napravio sam dobru stvar što sam u Francuskoj jer imaju jako dobro zdravstvo i kompletno socijalno osiguranje. Znate da sam na dijalizi, oni rade sa kvalitetnim supstancama. Radimo to dva puta nedeljno i osećam se mnogo bolje.

O sličnostima i razlikama između francuske i ABA lige:

- Ne sviđa mi se ovakav način rukovođenja ligom, gde praktično predsednici klubova vode takmičenje. Tačno je da su u Evroligi klubovi članovi borda, ali Bertomeu i ljudi oko njega nisu članovi bilo kog kluba. Mora tu da se nađe neko rešenje, da se to vodi drugačije i nepristrasnije, a da opet ostane taj čovek, ne da uzme preveliku vlast, već obavezu da bude pod kontrolom klubova.

Da li je Partizan loše prošao u reorganizaciji evropske košarke?

- Zvezdin uspeh se gradio na Partizanovom neuspehu. A mogla su da postoje dva velika kluba, da se Zvezdi pomogne, ali da se ne ruši Partizan.

Idealna petorka igrača koju je trenirao, ali ne prema suvom kvalitetu, već prema predanosti, radnoj etici i timskom duhu...

- Ne bih ja tako, već prema suvom kvalitetu. Na petici je Peković, četvorka Divac, na jedinici Saša Đorđević, na dvojci Saša Danilović i na trojci Paspalj.

Da li prati Partizan, koje su prednosti i mane ovog tima?

- Ostala je moja emocija prema Partizanu. I dok bude Jugoslovensko sportsko društvo, ja ću imati taj kontakt. Moje srce je partizansko, u momentu ružnog rastanka, meni je Partizan ostao dužan velike pare. Napravljen je neki sporazum, gde sam ja dobio garanciju BAT, zahvaljujući Mišku Ražnatoviću i Pekoviću u tom delu. Ja sam sa Partizanom radio na dogovor, na papiru proforme, nisam ni gledao šta potpisujem. Taman posla da sam tražio garancije BAT kad sam potpisivao ugovor sa Partizanom. Ali, izašao sam u susret. Oni su od nekog duga, koji je bio dosta veliki skoro 800.000 evra – imao sam ugovor na tri godine 300, 300, 200 – od toga je oko 600 hiljada bio dug. Ostale pare nisam primao, pa su to umanjili za sve kazne koje sam imao, konferencije za štampu, tehničke greške, to je izašlo na nešto više od 80 hiljada evra, pa za telefon sam uzeto je 12.000. znači da je od te cifre 100 hiljada odbijeno. Ostali deo je podeljen u šest godina, gde je prva rata bila velika – 150.000, a ostalo godišnje po 50 hiljada. Tu prvu ratu sam dobio sa zakašnjenjem, to je bilo odmah te godine.

Naglašavajući da zna da će početi spočitavanja i priče o njegovoj ljubavi prema Partizanu, nastavio je:

- Ne trgujem sa ljubavlju. Sa Partizanom sam radio imajući ugovor. Čak se ne brinući mnogo o pravnim detaljima, toliko sam im verovao. Trenerski posao je dobro plaćen, ali skupo košta. Mene je sedenje na klupi Partizana dovelo do teškog zdravstvenog stanja. Ne znam da li neko ima druge iluzije, pa misli da imam rezervno zanimanje, neke građevinske firme ili marketinške delatnosti ili da sam se u transferima grebao i „talio”. To sa mnom nije slučaj! Ja sam danonoćno radio za Partizan, dajući sve od sebe. Radeći sa igračima da postanu dobri košarkaši, trudeći se da budu i dobri ljudi. Rezultati su stizali redovno, dosta titula. Mnogo igrača je koji su prodani da bi klub mogao kako-tako da preživljava i funkcioniše. Redovno su stizale titule, ali plate neredovno. Pristao sam na rate. Razumem da je situacija u klubu teška i neću da žurim sa tužbom, ali te pare, ja ovim ljudima koji su me smenili po instrukciji, sigurno neću oprostiti.

Nastavlja u istom tonu:

- To nije pitanje ljubavi. To ko počne da spočitava, pogotovu od funkcionera, treba oni da pokažu koliko oni i zbog čega vole Partizan. Posao je takav, ja živim od toga. U trenutku kada sam sklanjan, nisam do kraja iscrpeo mogućnosti borbe, nisam aktivirao onaj deo navijača koji ostao vezan, jer nisam hteo da ispadnem kriv. Imaću strpljenje do određene granice. Očigledno bi nekima odgovaralo da ja odmah tužim Partizan.