Boris, Bojan, Aleksandar, Vladimir i Vuk petorica braće ponos su kuće Miletića iz Brusa. Odrasli u regiji vina, šljiva i malina, jedan za drugim, utabanom stazom odlazili su ka glavnom gradu u kojem su, do danas, svoje mesto našli svi osim najmlađeg - Vuka.
Ostala četvorica, iz različitih razloga uputila su se ka Beogradu, a spojila ih je ista ljubav, najvažnija sporedna stvar na svetu. Bojan Miletić, fudbaler Budućnosti iz Dobanovaca, prvi je u nizu Miletića pristigao u Beograd.
- Došao sam u Beograd sa četrnaest godina kako bih nastupao za Obilić, zbog fudbala sam osmi razred završio u prestonici. Mnogi momci tog uzrasta sele se u glavni grad zbog škole, ja sam imao drugi razlog - prisetio se dvadesetšestogodišnji kreator igre, bivši član Balkana, IM Rakovice, Brodarca 1947.
Bojan je prvi period u novoj sredini proveo na Vračaru, u klupskom smeštaju, a posle određenog perioda, za njim je iz podnožja Kopaonika krenuo i tri godine mlađi brat Aleksandar, danas fizioterapeut Rada.
- Ja sam se u Beograd preselio kako bih nastavio školovanje, u tom momentu već sam imao jasan plan da postanem fizioterapeut, ipak, ni na kraj pameti mi nije bilo da ću završiti na fudbalskim terenima.
Dolaskom Aleksandra, Bojan je dobio društvo, a treći cimer stigao je na početku ove godine.
- Vladimir je, poput mene, prve fudbalske korake napravio u Kopaoniku, bio je član selekcije Istočne Srbije i učesnik reprezentativnih kampova za taj uzrast. U februaru se preselio kod nas i od tad je član selekcije mlađih pionira OFK Beograda - premotao je film Bojan.
Strpljivo čekajući priliku da prozbori koju reč, pored starijih uzora sedeo je Vladimir. Pogled ka njemu bio je znak da je red da prozbori koju, biseru Romantičara rođenom 2003. godine nije bilo potrebno postavljati potpitanja.
- Ide mi dobro, zadovoljan sam u sadašnjem klubu. Stigao sam da postignem i tri gola, Teleoptiku, Partizanu i 011. Nadam se da ću nastaviti u istom ritmu i u predstojećoj polusezoni - rekao je Vladimir.
Poslednji u nizu Miletića pri adaptaciji je imao znatno lakši posao.
- Braća su mi mnogo pomogla prilikom dolaska. Bojan mi često daje savete vezano za fudbal, a Aleksandru nikad nije teško da me izmasira posle napornih treninga ili utakmica. Odlično se slažemo - rekao je najmlađi sagovornik, na čije se reči nadovezao najstariji. - Prošlog vikenda gledali smo snimak meča Budućnosti i analizirali moju igru. Igra na istoj poziciji, slične je i građe, pa ima šta da nauči. Odigrao je odlično posle tog razgovora. Očigledno da je dalo rezultate - kroz smeh je otkrio Aleksandar.
Zajednička strast dodatno ih je zbližila, pa, kad god je to moguće, sa tribina pružaju međusobnu podršku.
- Kad god nam obaveze dozvole pratimo utakmice. Osim u Radu, imam obaveza u struci i privatno pa sam ja taj koji najčešće izostaje, najredovniji je najstariji brat Boris - rekao je Aleksandar.
Bezrezervna podrška izostajala je samo u međusobnim duelima, a bilo ih je.
- Dešavalo se da budem na klupi u momentima kad za protivničku ekipu nastupa Bojan ili Vladimir. Bojan je sa Brodarcem gostovao Žarkovu, a Vladimir sa mlađim pionirima OFK Beograda vršnjacima Rada - rekao je jedini od trojice koji ne trči za loptom, uz prisećanje na zanimljiv momenat prethodnog leta. - Turnir na Adi gledao sam sa tribina, i tad su se sastali OFK Beograd i Rad, Vladimir je igrao za tim sa Karaburme pa nisam mogao da se opredelim za koga navijam.
Jedan preko puta drugog na terenu se nisu našli još samo Bojan i Vladimir, a na tu konstataciju nisu propustili da „pecnu” jedan drugog.
- Ima vremena, danas momci debituju za prvi tim i sa 16,17 godina što znači da bismo već za tri godine mogli da se susretnemo. Ne bih ga štedeo - istakao je Bojan, na šta je mlađi imao spreman odgovor.
- Bićeš već na kraju karijere, lako ću izaći na kraj.
Boris takođe u fudbalu
Boris, najstariji od braće, takođe je veliki zaljubljenik u fudbal, a kao pravnik je profesiju povezao sa ljubavlju.
- Boris se školuje za sportsko pravo, sa uspehom je organizovao tribine i seminare na kojima su gosti bili brojni ugledni ljudi iz sveta sporta, a u procesu osnivanja je Institut za sportsko pravo čiji je on idejni tvorac - rekao je Bojan, a Vladimir je dodao: - Već sam koristio njegove usluge prilikom prelaska u Beograd, nema sumnje da će biti zadužen za papire ukoliko ostvarim zapaženiju karijeru.
Lakše sa decom nego sa ženama
Aleksandar, fizioterapeut nebesko-plavih, brine se za zdravlje mlađih kategorija Rada i fudbalerki.
- Lakše je sa klincima jer se devojke ne štede. U omladinskim kategorijama „sve pršti” od duela, ali znaju da se čuvaju, dok u ženskom fudbalu i blaži startovi umeju da donesu povredu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
