Piše: Pavle Erceg
Lepo su devojke krenule u Švedsku, bez pompe i uobičajenih naklapanja bez pravog pokrića o medaljama. Sjajno su i odigrale, rasterećene i bez pritiska, prvu rundu šampionata. Avaj, onda su se našle u raskoraku...
Preko noći je smeša nabujalih ambicija i adrenalina razbuktalog ekspresnim buđenjem računica i kalkulacija o ulasku u polufinale, postala visokooktansko gorivo košmara u glavama! Ubeđen sam da je to glavni razlog poraza otužnog ukusa.
Rezime, psihološki su nespremne ušle u rvanje sa "grenadirkama". Mislim da su bile precenile i Volteringovu, prvi jalov napad, prvi promašeni sedmerac, otvaranje meča - uvod u propast...
Lepo im je na prvom tajmautu Đurićeva rekla da nema razloga da strepe "pa nije ona ne znam šta". Bilo je kasno, u ciglo pet minuta, glavačke su uletele u vremeplov!
Počele su i nastavile očajno, igrajući kao pre nekoliko sezona!
Bez lopti za prednju liniju, smušenih akcije bekova, tehničke greške na tekućoj traci, sijaset propuštenih prilika. Postale su "crvene" trome, spore i umorna srca.
Nemice su umele da iskoriste zastoj u igračkoj svesti naših reprezentativki i lako odnele bodove vredne borbe za trofeje. Prvi ritam ozbiljnijeg kandidovanja za stvarno visok plasman je olako prokockan.
Naravno, ništa nije izgubljeno, mada sam pesimist, pošto smatram da su Holanđanke i Francuskinje kvalitetniji sastavi od Biglerove čete i teže rivalke!
Nadam se da grešim, tek snovi o učešću u podeli medalja postavljaju jasan imperativ: dve pobede!
Devojke, ipak, glavu gore! Nastavite u stilu sa starta, skromno ali i odlučno. Ustvari, najvažniju pobedu ste već upisale, sad smo sigurni da možete mnogo više. Koliko dogodine već u Nemačkoj!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
