Ništa od konkretnijeg angažovanja Ilije Petkovića u sportskom sektoru OFK Beograda. Razloga je sijaset, kako se zucka, glavni: gospodski bi da sačuva zavidno stečeno ime u istoriji fudbala.
Bez obzira što je mitsku dimenziju započeo na Omladinskom stadionu, nesvakidašnju popularnost doživeo u plavo-belom dresu, sada poslednjeplasiranog znamenitog kluba evropske reference, sa senzacionalističkom mogućnošću očuvanja prvoligaškog statusa otupila je emotivna čula „svetom Iliji”, presudno uticala da definitivno stavi tačku na „odrešene ruke” zdušno ponuđene od prvog čoveka kluba Momčila Minića.
Poživ da živom rečju potvrdi ili opovrgne glasine kako neće slikovito rečeno: da skače na glavu u prazan bazen, probudi u njemu “centar za tugu”, iznudi podrhtavanje u glasu i pojača disanje:
- Znate šta… Moma Minić je uvek bio korektan, gospodin. I, ne bi bilo fer da moju odluku pročita u novinama.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
