Piše: Pavle Erceg
Dobro, sad nam je jasnije, gde smo, šta možemo i šta ne možemo, šta nam nedostaje, ostajemo u donjem domu evropskog rukometa, Nemoćni da se suprotstavimo ovom, trkačko - mehaničkom rukometu!
Lale su nas umotale u mrežu trnja poraza, petom brzinom. Baš narodski rečeno, dogodila nam se, brza brzina.
Ti kontranapdi, uvežbavani do besvesti, odredili su odmah sudbinu bodova!
Možda, možda bi meč krenuo u druge vode, uzdišem zbog ona četiri prazna napada na samom startu meča, ali i za pregršt udaraca u prečku i stative.
Nije sve u brzini i pukoj snazi, odigrale su Holanđanke niz lepih akcija i na našu punu sezonu, mada smo u statičnijoj varijanti igre, bili manje više ravnopravni.
Prevedeno na jezik rezultata, zaostajemo konceptualno, najmanje jednu, možda i dve decenije.
Nisu devojke kadre i da igraju u ritmu mečeva svakih 48 časova, uspešno duže od nedelju dana, pa umor izjeda motive i elan.
Nije samo fizička pripremljenost u pitanju, kao da rukomet 21. veka zahteva i promenu antropometrijskih parametara!
Zar ne padaju u oči visina i vižljavost Holanđanki. Pardon, moj lični utisak, tema za raspravu.
Nije rano za ocenu učinka "crvenih", lepo su koraknule napred.
Potencijala i mladosti ima, sad je na potezu struka, treba li se uklopiti u trend uspeha, po skandinavskoj recepturi, ili nastaviti utabanim stazama?
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
