Đurić: Volela bih više od bilo koga da smo se borile za medalju, ali prosto to trenutno nije realno

Borbenost, ogromnu želju koja je neretko od siline vodila i u greške, tri odlične utakmice u uvodnoj grupi, put od početne namere da se pobedi samo Slovenija, kroz skromne najave kada su to učinile, da idu dalje. Pa čak i porazi, ali uzdignute glave protiv dvoje polufinalista EP, i domaćina narednog Svetskog prvenstva.

Neverovatna vera, pozitivan stav čak i kada su povrede i virusi počeli da uzimaju danak... Sve smo to videli prethodnih dana od reprezentativki koje su na kraju završile kao devete u Evropi.

Najveći je to uspeh na velikim takmičenjima od samostalnosti, ako ne računamo dva prvenstva u Beogradu, gde su bile četvrte i srebrne.

Povreda Jelene Lavko u poslednjoj utakmici prve faze je, videlo se to u nastavku takmičenja, ipak uzela danak. Kao da se delom raspala moć onog tima koji je tako protresao i Španiju i Švedsku i postao već ozbiljna tema razmišljanja ostalih selekcija. Reč je o vrlo važnom igraču, starteru, kasnije su pritisli i ostali pehovi.

Nisu dale devojke da se to vidi, trudile su se borile, što bi rekla, uvek vrlo realna i iskrena Slađana Pop–Lazić, malo bacile u stres i Francuskinje koje su se borile za polufinale.

A sve to već bez tri igrača iz startne postave?

- U ovom trenutku nije bilo ni realno da pobedimo. Važno je da smo pružili dobar otpor. Da nije bilo previše tehničkih grešaka, čak četrnaest, u prvom poluvremenu bilo bi to još i bolje. Nisam ni očekivala da možemo tu utakmicu da pobedimo, pogotovo što je protivniku trijumf značio ulazak u polufinale. Ali, jako mi je drago da možemo da pariramo igrom ovako jakoj reprezentaciji - istakla je selektorka Dragica Đurić po završetku meča sa Francuskinjama.

U Geteborgu rivali su bili sve jači od jačeg?

- Imali smo izuzetno težak raspored, sve reprezentacije iz vrha svetskog rukometa. Ne i tu sreću da ukrstimo sa grupom gde su Češka, Mađarska, Danska gde bi bilo već malo više lufta, ovo su bile sve aždaje - ističe selektorka Dragica Đurić.

Da li je utakmica sa Holandijom pokazala taj delić koji nas odvaja od vodećeg ešalona reprezentacija u ovom trenutku?

- To poređenje je pozitivno. Do juče smo razmišljali da li ćemo da pobedimo Sloveniju, na kraju se ispostavilo, da su se kući vratile i Crna Gora i Slovenija i Hrvatska, da je Mađarska samo sa bodom završila glavnu fazu. To su sve reprezentacije koje mnogo više, godinama, ulažu od nas. To je prosto merilo koje ne možemo ignorisati. Važno je da smo im se približili, a jesmo. Lično u glavi imam putokaz kako bi to trebalo u budućnosti da se radi.

Đurićeva je potom dodala:

- Da li ćemo za to imati snage od početka, kao država, organizacija, to je druga stvar. Ali, vidim kako treba i mora. Prosto kako da objasnimo činjenicu da ostale reprezentacije kidaju, pucaju od snage i energije, a mi jedva stojimo na nogama.

Zbog čega je tako?

- Razlika je u dugogodišnjem kontinuiranom radu, vremenu odvojenom za reprezentaciju. Mnogo vremena preko leta provedu zajedno, kroz visinske, kondicione pripreme, rade na snazi. Sve je to uloženi rad i trud da ne govorim o drugim stvarima, od suplementacije i drugih metoda oporavka. Mi smo u Vrnjačkoj Banji, na pripremama, imali privilegiju, opet zahvaljujući nekim privatnim kanalima, da koristimo hiperbaričnu komoru. Tvrdim da ni one tri utakmice ne bismo odigrali tako da nije bilo toga. Imali smo svežinu, neki deo, ali i to ima određene granice.

Deveto mesto?

- U svim ovim okolnostima mislim da smo uradili maksimalno korektno ovaj posao, bez obzira što bih volela, više od bilo koga, da smo se borile za medalju, ali prosto to trenutno nije realno, a što nije realno i ne dogodi se. Bivaju iznenađenja, ali iskreno retko. Rezultatski gledano to naše deveto mesto može da bude i dobro i loše, ali je u ovom trenutku realnost.