Rođen je pre 17 godina u Larisi gde je tada njegov otac Zoran branio boje istoimenog grčkog kluba. Od kada zna od sebe opsednut je fudbalskom lopte, prve tajne naučio je u šabačkim fudbalskim školama, a sa 12 godina preselio se u Rad gde igra kao mlađi omladinac.
Svi koji poznaju Branka Riznića i gledali su ga na terenu imaju dosta argumenata da tvrde da je na putu da prevaziđe oca, jednog od najvećih talenata našeg fudbala. Igra na poziciji prednjeg veznog, krase ga prefinjena tehnika, kreativnost i golgetersko umeće.
- Nisam se slučajno opredelio za fudbal, jer se njemu u našoj kući pridaje najveći značaj – kaže Branko. – Bilo bi neiskreno kada bih rekao da mi u početku na prvim dečijim turnirima nije godilo što svi prepoznaju moga oca, ali sam sazrevajući uvideo da mi to, i bilo kakvo poređenje sa njim, donosi i dodatni pritisak. Drago mi je što se posle toliko godina nisam zasitio i što se sa istim žarom radujem svakom treningu i utakmici. Uvažavam sve trenere, od Dragoslava Kostića, pa do Srđana Stojčevskog koji me trenutno trenira.
Da bi što više trenirao i napredovao Branko se pre tri godine preselio u Beograd gde živi povučeno u stanu sa starijim sestrama Tijanom i Nevenom i saigračem Njegošem Petrovićem.
- Do prošle godine redovno sam pohađao školu, ali se ispostavilo da je to bilo preterano iscrpljujuće. Iz stana sam izlazio u sedam ujutro, a vraćao se posle 21 čas. Od kada sam prešao na vanredno školovanje u Ekonomsko-trgovinskoj školi, situacija se promenila, pa sada imam i slobodnog vremena. Koristim ga za video igre, ponekad izađem i sa društvom, a najviše volim da gledam filmove i serije.
Riznić junior čvrsto je rešen da istraje u fudbalu.
- Teško je verovati da ću ići stopama idola Kristijana Ronalda, ali ubeđen sam da ću ostaviti trag u našem fudbalu. Prvo bih želeo da se dokažem među vršnjacima i doguram do seniorskog tima Rada. U svemu imam veliki oslonac porodice, dobijam dodatnu energiju i podršku. Slušam savete mame i tate ali i sestara znajući da neću pogrešiti na taj način – zaključuje Branko Riznić.
Kako mama kaže
Iako u domu Riznića tabu teme ne postoje, i svi imaju svoje mišljenje, brzo se u viđa da je mamina reč presudna.
- Porodica i deca su mi najvažniji u životu i ništa mi nije teško kada je njihova sreća u pitanju – ističe mama Danijela. – Branko, koga svi zovemo Bata, najmlađi je i svi mu posvećujemo veliku pažnju. Brzo sam uvidela da je opčinjen fudbalom, nisam se mnogo dvoumila, uzela sam ga za ruku i odvela na prvi trening. Ne kajem se zbog toga jer vidim da je srećan, da dobro napreduje, a najviše što stasava u zdravog momka kulturnih manira. Volela bih da je Branko malo ambiciozniji, ali sam ubeđena da će stvari vremenom doći na mesto.
Tata glavni kritičar
Kada je Branko počeo da trenira, Šapčani su odmah primetili tata Zoranovu posvećenost sinovljevim treninzima i utakmicama. Odmah je usledio čivijaški zaključak: „da je Rizna za vreme karijere bio ovako redovan na treninzima, sigurno bi dogurao dalje od poziva u reprezentaciju sveta i driblinga koji se još uvek pamte“.
- Fudbal i deca za mene su uvek bile najznačajnije stvari na svetu, pa sam se našao u situaciji pojačanih emocija – kaže tata Zoran. – Trudim se da se preterano ne mešam, ali želim da ga što bolje usmerim jer sam ubeđen da ne pokazuje veći deo što objektivno može. Pošto Rad smatram svojom drugom kućom, nisam se dvoumio kada sam ga pre pet godina odveo na Banjicu. Ako bude imao uspeha na velikoj sceni nikoga srećnijeg od mene neće biti, ali ću imati zamerke na njegovu igru i tražiti korekcije dokle god bude igrao.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
